TRENUTAK DA MLAĐI POČNU MASOVNO DA SE VAKCINIŠU: Stručnjaci saglasni da bi i deca od 16 do 18 godina trebalo da prime zaštitu

U ovoj fazi imunizacije trebalo bi da se vakciniše što više tinejdžera, uzrasta od 16 do 18 godina.

Tinejdžeri, za razliku od odraslih, bar trenutno nemaju mogućnosti da biraju cepivo. Prema uputstvu, koje je izradio Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", samo "Fajzer-Biontekova" vakcina daje se starijima od 16 godina, s tim da tinejdžeri uzrasta 17 i 18 godina vakcinu primaju po preporuci pedijatra.

- Svakako je već trenutak da najmlađi u ovom uzrastu počnu masovno da se vakcinišu, jer ako pravimo paralelu po godinama starosti, tinejdžeri su među decom, kada je u pitanju kovid 19, ono što su šezdesetogodišnjaci među odraslima - kaže dr Konstantinidis.

- Svetska zdravstvena organizacija još nije definisala stav za mlađe od 15 godina, ali sigurno je da i njih u jednom trenutku, treba vakcinisati. Za to sada, svakako, još nije vreme.

Američka agencija za hranu i lekove (FDA) izdala je i preporuku da se vakcinišu deca od 12 do 15 godina, a očekuje se da će isti stav zauzeti i Evropska agencija za lekove (EMA), možda već i do kraja ovog meseca.

Srednjoškolcima u Velikoj Britaniji biće ponuđeno da se vakcinišu protiv virusa korona od septembra, u okviru plana Nacionalne zdravstvene službe, koji uključuje jednu dozu "fajzer" vakcine za decu stariju od 12 godina, kada bude počela školska godina.

Na uzorku od 2.500 dece, uzrasta 12 do 15 godina, ova vakcina pokazala je efikasnost od 100 odsto, saoštili su u "Fajzer-Bionteku".

- To je, svakako, vrlo ohrabrujuće da će moći da se vakcinišu i deca u tom uzrastu, jer ona bi mogla ostati kao "rezervoar" za mutacije virusa korona ako se uopšte ne vakcinišu - smatra dr Konstantinidis.

- Ali ako bi se masovno vakcinisali odrasli i tinejdžeri uzrasta 16 do 18 godina, onda ne bi bilo neophodno da se vakcinišu i mlađa deca, jer bi se presekao put virusa i on se ne bi širio ni u populaciji najmlađih.

"Fajzer" je već započeo ispitivanje i na sasvim maloj deci, počev od šest meseci starosti, a dr Marija Gnjatović, iz Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) kaže da je veoma dobro što se pripremaju vakcine i za decu, kako bi bio spreman odgovor ukoliko se pojavi neki soj virusa koji će posebno biti opasan po najmlađe.

- U ispitivanju koje radi "Fajzer" za populaciju od šest meseci, pa naviše, deca su podeljena u starosne grupe, a ispituju se različite doze jer ne može dete od šest meseci da primi istu dozu vakcine kao adolescent - navodi dr Gnjatović.

Ona kaže da se ne očekuje da će preporuka za vakcinisanje dece biti data pre 2022. godine, a za to vreme bi trebalo ispitati koliko su deca već prokužena.

- Veliki je broj porodica u kojima su roditelji bili pozitivni, deca nisu imala nikakve simptome, ali imaju antitela. Treba ispitati da li su mlađa deca uopšte i u kojoj meri prenosioci virusa i koliki rizik nose po širenje infekcije. Kod mladih je forma bolesti uglavnom blaga, ali su mladi osnovni prenosioci virusa u društvu zbog čega se apeluje i na tu populaciju da se vakciniše - rekla je Gnjatovićeva.

(Kurir.rs/Novosti)