NA TRPEZE NAM STIŽU NOVI DELIKATESI: Brojna istraživanja dokazala! Crvi i skakavci su HRANLJIVIJI od govedine!

Larve brašnara (brašnastih crva) uskoro će i zvanično biti odobrene u Evropi za ishranu ljudi, a u brojnim prehrambenim proizvodima širom sveta uskoro bi mogli da se nađu i kućni popci, trakasti zrikavci, crna vojnička muva i migratorni skakavac!

Iako mnogi građani Srbije insekte ne vole da vide ni na razdaljini od dva metra, brojni stručnjaci i istraživanja pokazuju da su ove neomiljene životinje veliki izvor proteina, gvožđa i kalcijuma te da su hranljivije čak i od govedine!

Studija, koja je svojevremeno objavljena u časopisu "Juropean Džurnal of Klinikal Nutrišn", fokusirala se na istraživanje nutritivnih vrednosti jestivih insekata u odnosu na "tradicionalnu" hranu kao što su piletina, govedina i svinjetina. Istraživači s Univerziteta u Oksfordu u ovim namirnicama ispitali su hranljive elemente kao što su kalorije, so, šećer, zasićene masti kao i vrednosne jedinice vitamina i minerala.

Rezultati su pokazali da meso insekta ima mnogo više vitamina i minerala od piletine, a posebno govedine. Insekti su imali i za 20 odsto više proteina nego govedina, a za 30 odsto manje masti. Čak 75,8 mg kalcijuma je bilo u 100 grama insekta dok je u 100 grama govedine to bilo tek 30 mg. Četiri puta je bilo više gvožđa u insektima, a čak 18,5 puta više fosfora.

Insektima se danas redovno hrani najmanje dve milijarde ljudi širom sveta, a u ishranu je uključeno više od 1.900 jestivih vrsta insekata, kaže za Kurir dr Dušan Petrić, profesor entomologije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Entomofagija (ishrana insektima) je duboko ukorenjena u čovekovu istoriju i kulturu, kako navodi, te arheološki i fosilni dokazi pokazaju da se čovek njima hranio još pre 7.000 godina.

- Nutritivna vrednost insekata je visoka tako da se mogu koristiti kao adekvatna i zdrava alternativa morskoj ribi, piletini, govedini i svinjetini. Insekti su bogati proteinima i zasićenim (dobrim) masnim kiselinama, gvožđem i cinkom. Inače, nedostatk gvožda predstavlja najčešći i najrašireniji nutricionistički poremećaj. U zemljama u razvoju od anemije pati svaka druga žena i oko 40 odsto dece predškolskog uzrasta, a zanimljivo je da su neka istraživanja pokazala da je sadržaj gvožđa u većini jestivih insekata jednak ili veći u odnosu na govedinu - kaže prof. Petrić.

Nedostatak cinka je drugi problem u javnom zdravlju, a naročito za decu kod kojih posledice mogu biti usporeni mentalni razvoj, odloženo seksualno sazrevanje i sazrevanje kostiju, pojava kožnih lezija, dijareja, osetljivost na infekcije.

- Većina insekata predstavlja takođe i bogat izvor cinka. Govedina sadrži 12,5 mg na100 grama suve materije, dok, na primer, larve palminog surlaša (Rhynchophorus phoenicis) sadrže 26,5 mg - objašnjva naš sagovornik.

(Kurir.rs/Ružica Kantar)