NEMA MOG ZLATKA, NI NA OVOM SNIMKU, NI NEGDE DRUGDE VEĆ 22 GODINE: Bolna ispovest majke vojnika Acića nestalog na Košarama (VIDEO)

Uznemirio me je ovaj potresan snimak ubistava koje su počinili teroristi OVK na Košarama. Uznemirena sam već 22 godine koliko ne znam sudbinu svog deteta. Čitav život ne mogu da se smirim.

- Nema mog sina, ni na ovom snimku, ni nigde evo 22 godine. Gledala sam i ranije snimke tih okršaja. Goreli su i nebo i zemlja. Ni kamen tu nije mogao da ostane... Ubija me što ne znam gde je skončao, ni kako, ni zašto - u potresnom svedočenju govori majka nestalog vojnika.

Zlatko Acić bio je pripadnik Vojske Jugoslavije na redovnom odsluženju vojnog roka u Valjevu. Tokom bombardovanja poslat je u kasarnu u Kosovskoj Mitrovici, a potom sa jedinicom na Košare.

- Poslednje pismo od sina sam dobila 8. marta 1999. godine. Posle toga ni glasa ni traga od njega - priča nesrećna majka.

Dušanka kaže da je Zlatko ranjen zajedno sa svojim vodnikom Dejanom Mitićem iz Niša koji je naredio ostalim vojnicima da se povuku. Zlatko je ostao sa Mitićem koji je čuvao odstupnicu vojnicima. Kad su ga opkolili teroristi vodnik se razneo bombom. Njegovi ostaci su pronađeni, a o Zlatku se i dalje ništa ne zna.

Kad se završilo bombardovanje Dušanka je pošla da traži sina.

- Nisu nam dozvolili da idemo dok je trajalo bombardovanje. Posle, tražili smo ga svuda. Iz Valjeva su nas upućivali na komandu u Kruševcu, pa u Aleksandrovac Župski. Tamo sam u Domu kulture zatekla pet-šest uplašenih vojnika. Niko ništa nije znao - ispričala je Dušanka.

Sina Zlatka videla je poslednji put u decembru 1998. godine. Dobio je odsustvo i došao na godišnjicu smrti svoje rođene sestre.

- Moja ćerka Biljana 1997. godine imala je 26 godina kad je otac pucao u nju u Arhivu Smederevske Palanke, a potom je izvršio samoubistvo. Umrla je mesec dana kasnije. Kada smo joj davali godinu dana Zlatko je došao na odsustvo. Tad sam ga videla poslednji put... Bez oba deteta sam ostala za manje od dve godine. Ona 26, on 20 godina - kroz suze priča Dušanka.

Iako je iz drugog braka dobila sina, ni danas nije prestala bol za izgubljenom decom. Biljani na grob može, ali ne i na Zlatkov. Zvali su je do sada dva puta na prepoznavanje posmrtnih ostataka, dva puta je davala DNK. Godinu dana posle nestanka sina, posećivali su je iz Vojske. Posle je i to prestalo. Ali, Dušanka i dalje čeka.

- Ne znam ni sama šta čekam. Ali čekam. Pouzdam se u Boga i svoju državu - poručuje majka.

(Kurir.rs/Novosti)