SUDIJA DRAGIŠA SLIJEPČEVIĆ: Tvrdnje dela advokata o izmenama Zakona o parničnom postupku apsolutno netačne

Ministarstvo pravde počelo je sprovođenje javne rasprave o tekstu Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.

On kaže da je nezamislivo obratitite se sudu elektronskom dostavom i imati konferencijski poziv. Kako kaže, to su zahtevi postavljeni od EU, odnosno akcioni plan za Poglavlje 23 i unapređenje položaja Srbije na listi Svetske banke o uslovima poslovanja.

- Time se ubrzava vreme i smanjuju se troškovi, na ovaj način s eotvara mogućnost efikasne komunikacije i koja smanjuje troškove postupka. Važno je i da dođe do rasterećenja sudova, jer je pojava ogromnog broja predmeta naročito u Beogradu, zatrpala sudove do te mere da zakazuju rasprave za dve ili tri godine.

Slijepčević kaže da izmenama Odredbi o mesnoj nadležnosti koje su do sada bile da se tužba podnosi sudu na čijem području se nalazi sedište organa ili gde se nalaze oni koji su u potrošačkim sporovima tuženi, sada će se tužbe podnositi na području sedišta tužioca. Kaže da su sudovi opterećeni, ali ne u toj meri kao sudovi u Beogradu.

- Poboljšan je deo odredbi koji se tiče veštačenja, gde se sada uvodi mogućnost osim sudskog i veštaka koji je sama stranka moći da angažuje i biti ravnopravan u postupku. Tako će se oni koji su kompetentni i stručni za pitanja za koje sud nema dovoljno stručnog znanja sami raspravljati o ključnim pitanjima koja su značajna za presuđenje. Ograničava se i mogućnost novog veštačenja, u slučaju neusaglašenog mišljenja jer se može osporavati nalaz veštaka angažovanjem stručnog lica koje će iznositi primedbe na već sastavljeni nalaz ili će se angažovati lice koje će uraditi novi nalaz - kaže Slijepčević i dodaje da u slučaju da se ne usaglase novo veštačenje će se odrediti samo na one okolnosti koje su bile sporne.

Kada je reč o zamerkama advokata, Slijepčević kaže da nije tačno da će parnice moći da vode samo bogati, kako kažu, budući da je predviđeno odbacivanje tužbi ako stranka ne plati taksu u roku od osam dana.

- To apsolutno nije tačno, jer obaveza plaćanje takse inače postoji i svako ko vodi sudski spor dužan je da plati sudsku taksu. Postoji mogućnost da se u Zakonu pod propisanim uslovima i oslobodite plaćanja takse ili da je plaćate na rate. Svi koji ne mogu ne mogu da budu oslobođeni, moraju da plate. Problem je što je do sada to rađeno na način da se nije u rokovima koje je Zakon propisivao ta obaveza izvršavala od strane tužilaca, već se čekalo do kraja spora. Vrlo često se taksa nije ni plaćala jer zastareva u roku od tri godine. Mi sada uvodimo procesnu disciplinu.

Slijepčević objašnjava da će sankcije za neplaćanje takse biti povlačenje tužbe, jer je i u Evropi pravilo plaćanje troškova unapred. On kaže da je u Srbiji najniža sudska taksa 1.900 dinara za vrednost spora do 10.000, a najviša sudska taksa za gražane iznosi 97.500 dinara za vrednost spora više od milion dinara.

Objašnjava da onaj ko nema da plati zbog svog imovinskog stanja, sudu podnosi zahtev da bude oslobođen plaćanje troškova ili za plaćanje u tri rate.

Kod advokata je revolt izazvala i Odredba kojom se uvodi retroaktivnost, pa se pitaju da li će opstajati samo najveće advokatske kancelarije koje sebi mogu da priušte tim IT stručnjaka koji će se baviti slanjem pisama i žalbi elektronskim putem.

- Prvo ta konstatacija i tvrdnja da je reč o tretroaktivnosti uopšte ne postoji. Zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku. Po njihovoj tvrdnji, oni smatraju da će postupci koji su već pokrenuti i nalaze se u sudovima a nije plaćena sudska taksa biti odbačene tužbe. To ne postoji. Ti postupci će biti završeni u skladu sa odredbama prethodnog zakona. Ova obaveza važiće za nove postupke. Takvih pretnji o kojima se na ovaj način govori apsolutno nema, naprotiv. Sve je urađeno da se ide u susret efikasnosti postupanja pred sudom na način da bude u interesu samih građana - objašnjava sudija.

Slijepčević je objasnio i šta je pozadina takvih aktivnosti i nastojanja.

- Tu se radi o ranoj fazi, zakon nije ni na vidiku da bude usvojen, već se naprotiv pokušava doći do stavova koji će se kroz javnu raspravu potvrditi kao ispravni. Advokati imaju mogućnost da to čine i to će činiti. Koliko mi je poznato, 29. imaju zakazan okrugli sto upravo sa temom javne rasprave o izmenama. Pre nego što se advokatura izjasnila da postoji bilo kakav prigovor na predloženi tekst zakona, ova grupa advokata se organizovala i napravila protest. To su advokati koji imaju na hiljade podnetih tužbi u takozvanim masovnim sporovima gde je predmet spora minoran. Kreće se od jednog dinara do par hiljada.

Kao primer naveo je tužbu protiv banke za troškove obrade kredita gde će spor ukoliko dobije stranci doneti 3.600 dinara dok će advokat svoje sudske troškove naplatiti 55.300 dinara.

- Iz istog ugovornog odnosa pravi se tri ili više sporova i svaki se završava plaćanjem troškova spora. To je zloupotreba prava i način za nezakonito bogaćenje - naglašava Slijepčević i dodaje:

- Ako je to pozadina ovog protesta, onda vam je jasno da se manipuliše sa nečim što nema veze sa činjenicama tvrdnjom da se uskraćuje pristup sudu. Izričito je rečeno od strane Evropskog suda za ljudska prava da unapred plaćanje takse nije nešto šro sprečava pristup sudu osim ako se radi o enormnim sumama koje nisu primerene konkretnom slučaju.

Advokati sada traže da se ceo Nacrt Zakona povuče iz procedure.

- To što su na ulici izgovorili i na način koji je apsolutno suprotan činjeničnom stanju nema nikakvu težinu. Videćemo šta će reći advokati na svojoj javnoj raspravi.

(Kurir.rs/ K1)