RODITELJI, NE SMETE VIŠE DA BIJETE DECU: Uvodi se novi zakon! Ako ih udarite mogu da vas prijave

Nema više batina u vaspitavanju dece u Srbiji, kaže novi zakon o porodici i pravima deteta, staviše svaki mališan će imati pravo da prijavi roditelja ako ga tuku.

Dete koje roditelji povremeno disciplinuju batinama, moći će to da prijavi Centru za socijalni rad, školi, škola će opet da se obrati Centru za socijalni rad. Ako kazne nisu previše učestale i previše intenzivne da imaju karakter zlostavljanja, Centar za socijalni rad će uputiti roditelje u savetovalište za porodicu ili u specijalizovanu ustanovu koja se bavi medijacijom porodičnih odnosa - rekla je Milka Milovanović Minić, državna sekretarka u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju.

Samo u slučajevima kada to fizičko disciplinovanje ima karakter fizičkog zlostavljanja, Centar je dužan da pokrene postupak lišenja roditeljskog prava pred sudom, što je zaštita prava deteta u krajnjoj meri, te podnošenje prekr- šajne prijave protiv roditelja za zlostavljanje. Postoje dva nivoa nadzora, Centar će tako reagovati kroz preventivni i korektivni nadzor. Ova odredba nije usme- rena kako dodaje Milčovanović Minić na to da dete sme da radi šta hoće. Ministarstvo radi na pripremi stručnjaka u obrazovnom sistemu, sistemu socijalne i zdravstvene zaštite, radi se na obučavanju da prepoznaju različite situacije. Informacije o zlostavljanju neče se uzimati zdravo za gotovo, vec se pažljivo ispitivati.

"SAMO UDARAC PO DUPETU"

Kako će se dokazivati batine i da li je udarac po dupetu zlostavljanje? Psiholozi kažu da povremeno "disciplinski" pljeskanje po guzi ili ćuška, što je mnogim roditeljima normalno i prihvatljivo, jeste nasilje. Iz ministarstva vele da će se procedure još razradivati, radiće se kampanje, šta jeste zapravo fizičko nasilje. Jako je važno razvijati nultu toleranciju čak i na "ćuškice" i lupkanja po guzi. Ukoliko se "ćuškica", šamar ili guranje smatra ozbiljnim fizičkim nasiljem kada partner ili partnerka to radi svom partneru u zajednici, zašto se to isto ne bi smatralo ozbiljnim fizičkim nasiljem i kada je u pitanju odnos roditelj - dete - smatra Nikolina Milosavljević, dečiji psiholog i psihoterapeut.

Ona kaže da je najava ovog zakona odlična vest.

- Iskreno se nadam da će se konačno otvoreno razgovarati o tome zašto kažnjavanje, bilo fizičko ili psihičko, dovodi do velikih problema kod dece, a kasnije i odraslih, u različitim sferama života. Pogotovo dovodi do poteškoća u regulaciji emocija, naročito besa. Ovo su takođe ulazna vrata za sve roditelje da razmisle o dosadašnjem pristupu svom detetu, kao i šansa da se pokrenu u smeru edukacije kada je vaspitanje u pitanju - kaže Milosavljević.

ŠTA KADA JE RODITELJ BESPOMOĆAN?

Roditelji su kako dodaje, vekovima sa strahopoštovanjem vaspitavali decu i taj oblik vaspitavanja se prenosi iz generacije u generaciju. Medutim istraživanja i studije koje počinju intenzivno da se rade od devedestih godina prošlog veka, pokazale su da se ljudski rod suočio sa mnogim greškama koje pravimo prema deci, bilo u porodici, bilo u obrazovnim i pedagoškim institucijama.

Ipak, i ovo polje nauke se tek razvija i ra zličiti naučnici dolaze nekada do različitih zaključaka. Kroz razgovor sa roditeljima koje dolaze na savetovanje kod mene, većina roditelja nove generacije, koristi fizičku kaznu onda kada se oseća bespomoćno i kada ne zna šta da radi u nekom trenutku. I onda izaberu ono što su, možda, koristili njihovi roditelji. Uglavom, odluka da se dete fizički kazni polazi iz nekih roditeljskih strahova, kao što je na primer da se dete ne povredi, da se ne razboli ili da ne postane razmaženo - kazala je Milosavljević i dodala:

- Naravno, postoji odreden procenat roditelja koji fizičku silu koriste radi stvaranja strahopoštovanja kod deteta, ali u novijim generacijama sve je manje takvih roditelja. Mislim da je potrebno, pre svega roditeljima, objasniti šta je autoritet u današnjem svetu. To nije osoba koje se dete boji, već osoba koju dete sledi. U našoj zemlji telesno kažnjavanje do sada dece nije bilo eksplicitno zabranjeno, osim u školskom okruženju i socijalnim institucijama.

PSIHOLOŠKO NASILJE

Poslednje istraživanje UNICEF-a pokazalo je da u Srbiji svako treće dete trpi psihološko, a svako šesto dete fizičko kažnjavanje. Anketa je pokazala poražavajuće rezultate - više od 30 odsto ispitanika ne smatra da tokom vaspitanja nikada ne bi trebalo udariti dete. Važno je naglasiti, kaže se u delu istraživanja, da psihološka agresija može da ima veoma ozbiljne negativne posledice po dete, a pojedini stručnjaci smatraju da može da bude i štetnija od batina. Nasilne metode psihičkog disciplinovanja, pretnje i zastrašivanja imaju niz negativnih kognitivnih uticaja.

Deca u ranom uzrastu lako usvajaju modele komunikacije i rešavanja sukoba i ti modeli ostaju sa njima tokom života. Upravo tako se prenose obrasci nasilnog ponasanja medu generacijama. Nasilje je univerzalna pojava koja može da se manifestuje u bilo kojoj porodici bez obzira na njen status, i prisutno je u svim zemljama od najbogatijih do najsiromašnijih - rekla je Dejana Konstantinova direktorka Kancelarije UNICEF-a u Srbiji.

Inače, prema zvaničnim podacima poslednjeg popisa stanovništva iz 2011. godine, Srbija ima tek 1.218.906 dece (17,3 odsto), što čini manje od jedne petine opšte popu- lacije.

KONAČAN UZORAK

U ispitivanju UNICEF-a rađenom krajem prošle godine, činilo je 1.186 roditelja, koji su u trenutku razgovora imali decu starosti do 18 godina. Više od dve trećine njih bilo je psihološki agresivno prema detetu barem jednom tokom prethodne godine. Dva najčešća razloga su: dete je bilo neposlušno (22 odsto) i dete je bilo u opasnoj situaciji (23 odsto).

Gotovo polovina roditelja odgovorila je da su dete tukli prvi put kada je imalo između dve do tri godine, dok čak 63 odsto njih tvrdi da su neki oblik fizičke agresije kao način disciplinovanja deteta uradili barem jednom tokom detetovog života. Sa druge strane, ako je za utehu, čak 93 odsto roditelja smatra da batinanje dece nije dobro za njihov razvoj.

- Samo mali broj roditelja (3 odsto u poslednjih godinu dana i 2 odsto za ceo život deteta) su koristili teže oblike fizičkog nasilja. Veoma teške, ekstremne oblike fizičkog nasilja, kao što je udaranje deteta iznova i iznova iz sve snage: hvatanje deteta za vrat i davljenje, namerno izazivanje opekotina kod deteta, pretnja detetu nožem ili pištoljem, priznalo je manje od 2 odsto roditelja, kaže se u istraživanju.

(Kurir.rs/Blic)