KAKO JE SRBIJA IZGUBILA IZLAZ NA MORE: 108. godina od Londonskog mirovnog ugovora! Sporazum koji je završio Prvi balkanski rat

U nedelju 30. maja 2021. godine navršilo se tačno 108 godina od potpisivanja Londonskog mirovnog ugovora 1913. kada se Otomanska imperija posle pet vekova konačno povukla sa Balkana, a Srbija, Grčka, Crna Gora i Bugarska proširile svoje teritorije, a odlukom velikih sila stvorena je i Albanija kao država.

Međutim ovom proširenju najviše se usprotivila Austro-Ugarska koja je aktivno učestvovala u stvaranju albanske države, da bi se Srbiji sprečio izlazak na more.

Takođe balkanskim saveznicama nije priznato pravo na odštetu. Londonskim ugovorom ostalo je neršeno pitanje Makedonije. Srbija je osporavala zahtev Bugarske da dobije veći deo Makedonije i zahtevala da se preispita ugovor potpisan s njom uoči rata, zbog toga sto Bugarska u ratu nije ispunila odredbe Vojne konvencije. Pošto je Bugarska to odbila, sukob izmedju nje i Srbije oko podele Makedonije postajao je sve neminovniji….

U Prvom Balkanskom ratu 1921. cilj Srbije bio je “vraćanje istorijskih oblasti”, u sastav Srbije, odnosno osvajanje Kosovskog vilajeta, izlazak na Jadransko more i zauzimanje dela albanske obale, što je srpska vojska, predvođena kraljem Petrom I Karađorđevićem i uz podršku vodećih srpskih političara i intelektualaca tog vremena, osvojila veći deo Albanije i formirala Drački okrug.

Londonskim sporazumom Srbija je proširena i u njem sastav posle odlaska Osmanlija sa centralnog Balkana ušli su Novopazarski Sandžak, Kosovo i Metohija, kao i polovina Makedonije.

Međutim, odluka malih balkanskih zemalja nije baš naišla na odobrenje velikh sila posebno Austro Ugarske koja se u Londonu otvoreno i bez skrivanja usprotivila jačanju Srbije, posle najnovijih teritorijalnih osvajanja. Velike svetske sile nisu žele da male balkanske države dobiju proširenje, nego da se održi status kvo, a ne da se menjaju granice na Balkanu.

Londonskim mirom zacrtane su bile nove granice između balkanskih saveznika s jedne, i otomanske države s druge strane, i uspostavljena je albanska država. Srbija je Londonskim ugovorom primorana da se povuče sa primorja buduće albanske države. To je u srpskoj javnosti bilo shvaćeno kao veliki neuspeh, jer je strateški cilj rata bio izalazak na more, koji je poništen upravo potpisivanjem ovog sporazuma. Glavna tekovina Londonskog ugovora iz maja 1913. - bila međunarodno priznata Albanija.

Međutim, Albanija je bila nezadovoljna dogovorom u Londonu na koji se i danas podjednako u nekim zapadnim zemljama i u samoj Tirani, ali i u Prištini gleda kao na “nepravednu odluku velikih sila da se albanski narod pocepa na dva dela”. Posle ove odluke kako na samom Balkanu tako i u Beču i Berlinu pojavili su se glasovi da novouspostavljene granice nisu ni „prirodne“ ni „etničke“. Austrougarska je tražila za Albaniju Prizren i Peć, ali je posle protivljenja ruske strane ova teritorija, zajedno sa Debrom i Strugom, ipak predata Srbiji.

Kurir.rs/A.Mlakar