Iako Zakon o rodnoj ravnopravnosti još uvek nije u primeni, najviše polemika u javnosti izazvala je jezička ravnopravnost. Prema tim izmenama, ženu kriminalca zvaćemo kriminalkinja, a ženu ubicu ubičica.

Odbor za standardizaciju srpskog jezika smatra da je to skrnavljenje standardnog knjiženog jezika i da u njemu nema mesta za vatrogaskinje, borkinje, advokatkinje i slično.

Ipak, postoje lingvisti i profesori koji kažu da srpski jezik nije dovoljno rodno osetljiv.

KRIMINALKINJA I UBIČICA! Skrnavljenje jezika ili rodna osetljivost? STRUKA PODELJENA zbog JEZIČKE RAVNOPRAVNOSTI Foto: Kurir TV

Predsednik Odbora prof. Sreto Tanasić za Kurir televiziju je rekao da srpski jezik, kao i drugi jezici, ne može da promeni svoju suštinu, strukturu i gramatiku.

"Veliki broj žena je koje govore da neće da se izdvajaju u svojoj profesiji, jer nisu zaslužne samo zato što su žene već zato što su nešto uradile", navodi Tanasić.

KRIMINALKINJA I UBIČICA! Skrnavljenje jezika ili rodna osetljivost? STRUKA PODELJENA zbog JEZIČKE RAVNOPRAVNOSTI Foto: Kurir TV

Dr Margareta Bašargin iz organizacije Ženske studije istraživanja kaže da rodno osetljiv jezik ne obuhvata samo jezičke oblike kojim se imenuju zvanja, titule, zanimanja žena.

"Tu su i načini na koje o ženama govorimo ili kako im se obraćamo", objasnila je dr Bašargin.

KRIMINALKINJA I UBIČICA! Skrnavljenje jezika ili rodna osetljivost? STRUKA PODELJENA zbog JEZIČKE RAVNOPRAVNOSTI Foto: Kurir Televizija

"Ako zvuči baš nespretno, možda ne bi trebalo insistirati po svaku cenu na ženskom obliku", navodi Perišić.

(Kurir.rs)

Bonus video:

01:38
Šta kažu roditelji i psiholozi o novom Zakonu o porodici i pravima deteta Izvor: Kurir televizija