CRKVA DANAS SLAVI PRVOG SRPSKOG SVECA: Mučeni bolestima već 1.000 godina TRAŽE SPAS nad njegovim moštima

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog mučenika Jovana Vladimira.

Jednog dana careva kći Kosara zamoli oca da s dvorjanima siđe među sužnje da im mije glave i noge. Tako upozna i sužnja Vladimira, blaga i smirena, puna mudrosti i razuma božanskog. Zamoli oca da se uda za Vladimira, a Samuilo to dozvoli. Zeta je vratio na dukljanski presto, a dao mu je da kao njegov vazal vlada i severnim delom oblasti Drača.

Vladimir je bio poznat kao pobožan i pravedan vladar.

Vladao je u miru dok 1014. godine Vizantija nije porazila njegovog tasta koji je brzo posle toga umro. Samuilov sinovac Vladislav želeo je da ovlada Dukljom. Pozvao je Jovana Vladimira da dođe u Prespu, a kao potvrdu dobrih namera po glasnicima koji su nosili poziv poslao je i zlatan krst.

Vladimir mu je odgovorio da "Hrist nije raspet na zlatnom, ni na srebrnom" već na drvenom krstu i da mu takav pošalje ako su mu namere časne. Vladislav je tako učinio i Vladimir je krenuo u njegov dvor u Prespu. A kad je 22. maja 1016. godine tamo stigao Vladislav naredi vojnicima da mu odseku glavu.

U Prespi je i sahranjen.

Pop Dukljanin beleži da da su mnogi ljudi, mučeni raznim bolestima, ozdravili nad Vladimirovim grobom.

Dve ili tri godine docnije, pošto se uverio u čuda mrtvog Jovana Vladimira, Vladislav je Kosari dozvolio da uzme telo svog muža i sahrani ga gde želi. Izabrala je crkvu iznad Skadarskog jezera kod sela Ostrosa u današnjoj Crnoj Gori. Tu je i sama ostala, kao monahinja, do kraja života, a bila je sahranjena kraj muževljevih nogu.

Vladislava je prema legendi, kad je došao u Duklju da preuzme vlast, presreo i ubio anđeo-vojnik u liku kralja Vladimira...

Oko 1215. mošti ovog sveca preseljene su u Drač gde su ostale do 1381.godine. Nakon toga su čuvane u manastiru Sveti Jovan kod Elbasana sve do 1995. godine kad su prebačene u Sabornu crkvu u Tirani gde je i sedište Albanske pravoslavne crkve.

Sve do današnjeg doba mnogi vernici hodočaste do njegovih moštiju naročito za njegov praznik.

Sveti Jovan Vladimir se smatra nebeskim zaštitnikom grada Bara. Na ikonama se obično predstavlja kao kralj u vladarskom ruhu sa krunom na glavi, sa svojom odsečenom glavom u levoj i krstom u desnoj ruci. Njegovim zadužbinama smatraju se, pored Crkve Bogorodice Krajinske, gde je sahranjen, manastir Svetog Jovana u Elbasanu, manastiri Sveti Jovan Bigorski u zapadnoj Makedoniji, Ardenica u Albaniji, Sveti Neum na Ohridskom jezeru i Crkva Svetog Vladimira u Ulcinju.

Jovan Vladimir je prvi srpski svetac. Po novom kalendaru slavi se 4. juna.

(Kurir.rs)