KO NA FILMU: Kad se zakleti protivnici braka zaljube, sledi venčanje sa sijaset peripetija

Ona je više od 20 godina poznato lice TV Sarajevo. On je već pet godina bio dopisnik iz Novog Pazara. Zna sve, od kafe-kuvarice do direktora pomenute televizije, ali nju u životu nije video! A onda je jedno uključenje uživo pokrenulo sudbinu! Dvoje zakletih protivnika braka, sa po jednim propalim iza sebe, uz pregršt zavrzlama staju na ludi kamen.

Taj julski dan 2020. za Lejlu Lipu bio je kao i svaki drugi radni.

- Iz Novog Pazara javlja se Galib Gicić s najnovijim vestima o koroni - najavila ga je u dnevniku.

Završi Galib.

- Tri sekunde. Hoćeš li ti i dalje blenuti u kolegu iz Pazara ili ćeš nastaviti vesti? - viknula joj je koleginica.

I on je ostao bez teksta. Taman kad je počeo da je traži po Fejsu, zazvoni telefon:

- Kolega, Lejla Lipa je, direktor mi je preneo da vas pitam treba li vam pomoć u maskama ili čemu drugom.

- Znaš li da ćeš biti moja žena? - ko iz topa joj reče.

- A pitam li se ja tu šta? - nasmeja se ona.

- Ne!

Upoznala sam ih u Istanbulu, pres-tura za novinare iz regiona. I baš pred Plavom džamijom Lejla usput pomenu:

- Ovde smo se venčali.

Ali kako! Peripetijama nikad kraja! No, ajmo redom.

Posle onog fatalnog uključenja, telefoni su se usijali jer je korona zatvorila granicu Srbije i BiH. Tek 30. avgusta Galib je, konačno, otišao u Sarajevu.

- Prvi susret - tramvaj. Krcat. Odmah sam izvadio prsten: "Udaj se za mene!" Ludilo. Ljudi su navijali, snimali.

- Bez trunke razmišljanja rekla sam "da" - dodaje Lejla.

- A samo koji mesec ranije u jednoj TV emisiji pričao sam da nikad više neću da se ženim - smeje se Galib.

U Srbiji se nije moglo venčati u džamiji zbog korone, zakon BiH to ne dozvoljava pre građanskog, da bi se sprečila poligamija, pa su krenuli put Istanbula! Al' im se nije dalo. Vraćaju se sa aerodroma u Sarajevu jer je vetar otkazao let. Sutradan Jovo nanovo. Al' sad se avion kvari.

- E, tu mi je već nešto počelo po glavi: šta je ovo, da li su ovo neki znaci - priča Galib.

Stižu najzad, 5. oktobra, u Istanbul. U čuvenom podzemnom akvaduktu opet se veriše - staviše burme. Red je na venčanje. Obaviće ga ni manje ni više nego Galibov sedamnaestogodišnji sin Mehmed! Uči u Istanbulu i dobija dozvolu nadležnih verskih organa da po šerijatu venča svog oca.

Oni pred Plavu džamiju, kad tamo još jedno međutim! Kumova nema! Jedan zbog korone zarobljen u Kapadokiji, drugi u Srbiji.

- Zovem jednu rođaku, dolazi. Ali ona je samo pola insana - ako su žene svedoci, po šerijatu, moraju da budu dve. Ne mogu nikoga da nahvatam oko džamije. Istanbul gotovo pust. Preko Fejsbuk grupe "Pomoć prijatelja" tražim kumove. Nalazim jednog dečka iz Pazara, u papučama i šortsu - priča Galib.

U svoj toj gunguli, rođaka povika:

- Tražiš kumove, a gde ti je žena?! Ni nju nemaš.

- A ja sam sedela u iznajmljenoj vili i plakala - nisam mogla ni reči da se setim Sura el Fatihe, koju moram da izgovorim na venčanju - dodaje Lejla.

Dok nahvataše kumove, mrak je već pao. Poče ceremonija ispred Plave džamije. Korona i na nju stavila katanac. Mehmed ih konačno venča. Usledi i istanbulska "svadba" - nekoliko jedva skupljenih svatova odoše na večeru.

Pet dana kasnije - građansko venčanje u Pazaru. Skromno, kako korona i nalaže.

- I tu saznajemo u zadnji čas da nemamo kumu - moja drugarica ne može da dođe - smeje se Lejla.

Uzima sestru i konačno su gospodin i gospođa Gicić po svim zakonima.

- Mislila sam da ljubav na prvi pogled i te lude stvari, pa još posle razvoda i zaklinjanja "nikad više brak", postoje samo u limunadicama i holivudskim filmovima. A onda me je strefilo! I sad u sve verujem - kaže s osmehom Lejla.

Sa ćerkom od 14 godina iz rodnog Sarajeva prelazi u Novi Pazar, gde do Galiba nogom nije kročila. Nikog ne zna. Čuvena Lejla Lipa osviće i na bilbordima po gradu - vodiće vesti regionalne TV. Postaje urednica, deli kancelariju s mužem.

- Zajedno smo dnevno 25 sati! I nije nam dosadno! Naprotiv - priča Lejla dok se vozimo gondolom u Eskišehiru, turskoj Veneciji, u kojoj taze mladenci na podu pred sobom pronalaze maleno crveno srce...

Kurir.rs/J. S. Spasić