Na današnji dan navršava se tačno 22 godina od kada su delegacije Vojske Jugoslavije i Saveznog ministarstva spoljnih poslova s jedne i NATO pakta s druge strane posle serije intenzivnih i napetih pregovora koji su počeli najpre u kafani " Evropa" kod Kumanova 6. juna i trajali do 9. juna 1999. godine u NATO bazi potpisali su Vojno-tehnički sporazum između Vojske Jugoslavije i NATO pakta sa čime je okončana agresija ovog saveza na Saveznu Republiku Jugoslaviju koja je trajala punih 78 dana.

Uvod u ovaj sporazum bili su intenzivni pregovori između tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića sa jedne i finskog predsednika Martija Ahtisarija i ruskog pregovarača Viktora Černomirdina, koji su zastupali međunarodnu zajednicu sa druge strane. Potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma bilo je predviđeno da se snage Vojske Jugoslavije u narednih 11 dana povuku sa Kosova i Metohije u centralnu Srbiju. Istovremeno planom je bilo predviđeno da na teritoriju Kosova i Metohije uđe 50.000 vojnika savernoatlanske alijanse u okviru sastava nove misije pod oznakom KFOR.

profimedia0068766952.jpg
Profimedia 

Odredbe ovog potpisanog sporazuma bile su obavezujuće za obe strane,a čin potpisivanja bio je uvod u uspostavljane vlasti UN na teritoriji AP KiM na osnovu rezolucije 1244 koja je doneta narednog dana na sednici Saveta bezbednosti, što je bio uvod u pogrom 300.000 Srba i drugih nealbanaca sa prostora KiM.

Sporazum su 9. juna u večernjim časovima u ime SR Jugoslavije u improvizovanoj bazi NATO pakta potpisali general- pukovnik Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, ispred Generalštaba VJ i general-potpukovnik policije Obrad Stevanović ispred Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Sa druge strane u ime međunarodnih snaga NATO i KFOR sporazum je potpisao britanski general-potpukovnik Majkl Džekson. Inače, zanimljivo je da je okvirni tekst vojnotehničkog dokumenta pre potpisivanja prvi put bio predstavljen 3. juna 1999 Slobodanu Miloševiću, od strane predsednika Finske Martija Ahtisarija, koji je posetio Beograd u okviru mirovne misije za prekid sukoba između NATO i SR Jugislavije.

profimedia0068767136.jpg
Profimedia 

Ovo su najznačajne odredbe Kumanovskog sporazuma

- Prekid neprijateljstava između NATO snaga i snaga VJ i srpske policije

- Povlačenje VJ i Policije Republike Srbije sa prostora Kosova i Metohije u periodu od 11 dana.

- Uspostavljenje dve zone bezbednosti od administrativne granice sa Kosovom i Metohijom unutar teritorije Republike Srbije i Crne gore, i to kopnena u dužini od 5 km i 25 km u vazduhu. Kopnena je ukinuta 2001, a vazdušna samo smanjena na 5 km od administrativne linije ka unutrašnjosti teritorije Srbije.

- Obaveza snaga KFOR-a da razoružaju snage OVK i izvrše demilitarizaciju.

Ovo su najznačajne odredbe Kumanovskog sporazuma - Prekid neprijateljstava između NATO snaga i snaga VJ i srpske policije - Povlačenje VJ i Policije Republike Srbije sa prostora Kosova i Metohije u periodu od 11 dana.

- Uspostavljenje dve zone bezbednosti od administrativne granice sa Kosovom i Metohijom unutar teritorije Republike Srbije i Crne gore, i to kopnena u dužini od 5 km i 25 km u vazduhu. Kopnena je ukinuta 2001, a vazdušna samo smanjena na 5 km od administrativne linije ka unutrašnjosti teritorije Srbije.

- Obaveza snaga KFOR-a da razoružaju snage OVK i izvrše demilitarizaciju.

profimedia0068767137.jpg
Profimedia 

Ceo tekst Vojno-tehničkog sporazuma

Kumanovo, 9. JUN 1999.

Član 1.Opšte obaveze

1. Strane Sporazuma potvrđuju dokument, koji je predsednik Finske Marti Ahtisari predstavio predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću i koji su 3. juna odobrili srpski parlament i savezna vlada (SRJ), uključujući razmeštaj međunarodnog civilnog i vojnog prisustva na Kosovo pod nadzorom UN. Strane dalje primećuju da je Savet bezbednosti UN spreman da usvoji rezoluciju, koja je predstavljena, o tom prisustvu.

2. Državne vlasti SRJ i Republike Srbije shvataju i slažu se da će međunarodne snage za bezbednost (KFOR) biti razmeštene posle usvajanja rezolucije Saveta bezbednosti UN, pomenutoj u paragrafu 1, i da će na Kosovu da operišu bez ometanja i sa ovlašćenjem da preduzmu sve nužne aktivnosti za ostvarivanje i održavanje bezbednog okruženja za sve građane Kosova i da svoju misiju obavljaju na druge naćine. Dalje prihvataju da ispune sve obaveze iz Sporazuma i da olakšaju razmeštanje i operacije tih snaga.

3. U Sporazumu, sledeći izrazi značiće ono što opisuju ispod: a. "Strane" su potpisnici Sporazuma.

4. "Vlasti" su odgovarajući odgovorni pojedinci, institucije ili organizacije Strana.

a. "Snage SRJ" označava sve ljudstvo i organizacije SRJ i Republike Srbije koje mogu vojno da deluju. To uključuje redovne armijske i mornaričke snage, naoružane grupe građana, udružene paravojne grupe, vazduhoplovne snage, teritorijalnu odbranu, pograničnu policiju, obaveštajne službe, jedinice policije - lokalne, specijalne, protiv demonstracija i antiterorističke - i bilo koju grupu ili pojedince koje kao takve navede komandant "KFOR"-a.

b. Zona vazdušne bezbednosti (ZVB) definisana je kao zona od 25 kilometara od pokrajinske granice Kosova prema unutrašnjosti SRJ. Ona se odnosi na vazdušni prostor iznad te zone od 25 kilometara.

profimedia0068767135.jpg
Profimedia 

v. Zona kopnene bezbednosti (ZKB) definisana je kao zona od pet kilometara od pokrajinske granice Kosova prema unutrašnjosti SRJ. Ona se odnosi na teren unutar te zone od pet kilometara.

g. Dan stupanja na snagu (DS) definisan je kao dan potpisivanja Sporazuma. (Skraćenica "KFOR" u tekstu se navodi u zagradi, iza "međunarodne snage za bezbednost. U prevodu samo skraćenica).

5. Ciljevi tih obaveza navedeni su ispod:

a. Da se obezbedi trajan prekid neprijateljstava, bilo kakve snage SRJ, bez prethodnog izričitog odobrenja komandanta KFOR-a neće ni pod kojim okolnostima ući, ponovo ući niti ostati na teritoriji Kosova, ZVB i ZKB, opisanih u paragrafu 3. Člana I. Lokalnoj policiji biće dozvoljeno da ostane u ZKB. Paragraf iznad ne prejudicira dogovoreni povratak osoblja SRJ i Srbije koje će biti predmet naknadnog odvojenog sporazuma iz paragrafa 6 dokumenta pomenutog u paragrafu 1 ovog Člana. b. Da se obezbede podrška i ovlašćenje KFOR-u, a posebno da se KFOR ovlasti da preduzme neophodne aktivnosti, uključujući primenu nužne sile, da obezbedi ispunjavanje obaveza iz Sporazuma i zaštitu KFOR-a i da doprinese bezbednosti okruženja međunarodnom civilnom prisustvu za primenu i drugim organizacijama, institucijama i nevladinim organizacijama (detalji u Aneksu B).

Član 2.

Prekid neprijateljstava

1. Odmah po DS, snage SRJ uzdržaće se od svih nerpijateljskih i akata provokacije svih vrsta protiv bilo kojeg lica na Kosovu i narediće oružanim snagama da prekinu sve takve aktivnosti. Neće podsticati na, organizovati ili podržavati neprijateljske ili akte provokacije.

2. Postepeno povlačenje snaga SRJ (kopno): SRJ prihvata postepeno povlačenje svih snaga SRJ sa Kosova na lokacije u Srbiji izvan Kosova. Snage SRJ će da obeleže i raščiste minska polja, zamke i prepreke. Kako se budu povlačile, snage SRJ raščistiće sve linije komunikacija uklanjanjem mina, eksplozivnih zamki i postavljenih sredstava za uništavanje. Obeležiće sve granice svih minskih polja. Ulazak i razmeštaj KFOR-a na Kosovo biće sinhronizovan. Postepeno povlačenje snaga SRJ biće prema redosledu navedenom ispod:

a. Do DS + jedan dan, snage SRJ locirane u Zoni 3 napustiće, dogovorenim putevima, tu zonu da demonstriraju ispunjavanje obaveza (mapa u Aneksu A Sporazuma). Kada bude verifikovano da snage SRJ ispunjavaju obaveze iz ovog odeljka i iz paragrafa 1 ovog Člana, NATO će da suspenduje vazdušne napade. Suspenzija biće nastavljena pod uslovom potpunog ispunjavanja obaveza iz Sporazuma i pod uslovom da Savet bezbednosti UN usvoji rezoluciju o razmeštaju KFOR-a dovoljno brzo da praznina može da bude izbegnuta.

b. Do DS + šest dana, sve snage SRJ na Kosovu napustiće Zonu 1. Utvrđivanje timova za vezu sa komandantom KFOR-a u Prištini.

v. Do DS + devet dana, sve snage SRJ na Kosovu napustiće Zonu 2.

g. Do DS + 11 dana, sve snage SRJ na Kosovu napustiće Zonu 3.

d. Do DS + 11 dana, sve snage SRJ na Kosovu kompletiraće povlačenje sa Kosova na lokacije van Kosova i ne u pet kilometara ZKB. Na kraju perioda (DS + 11 dana) visoki komandanti snaga SRJ pismeno će da potvrde da su snage SRJ kompletirale postepeno povlačenje. Komandant KFOR-a moze na konkretan zahtev da odobri izuzeće iz postepenog povlačenja. Kampanja bombardovanja biće ukinuta (do tada suspendovana) po kompletiranom povlačenju snaga SRJ prema Članu II. KFOR zadržava ovlašćenje da, ako bude neophodno, silom obezbedi ispunjenje obaveza iz Sporazuma.

đ. Vlasti SRJ i Srbije potpuno će da sarađuju sa KFOR-om u verifikaciji povlačenja snaga sa Kosova i iza ZVB i ZKB.

e. Oružane snage u povlačenju prema Aneksu A, odnosno u dogovorenim oblastima ili na dogovorenim putevima, neće biti meta vazdušnih napada.

z. Do dolaska civilne misije UN, KFOR će da obezbedi adekvatnu kontrolu nad granicama SRJ na Kosovu prema Albaniji i Makedoniji.

profimedia0068765821.jpg
Profimedia 

3. Postepeno povlačenje vazduhoplovnih i protivavionskih snaga SRJ (RV i PVO)

a. Do DS + jedan dan, nijedna letelica SRJ, sa fiksiranim krilima ili rotorom, neće leteti nad Kosovom ili ZVB bez odobrenja komandanta KFOR-a. Svi sistemi PVO, radari, raketni sistemi zemlja-vazduh i letelice uzdržavaće se od radarskog praćenja i svakog osvetljavanja letelica KFOR-a nad Kosovom ili nad ZVB.

b. Do DS + tri dana, sve letelice, radari, raketni sistemi zemlja-vazduh (uključujući ljudstvom prenosive) i protivavionska artiljerija povući će se na druge lokacije u Srbiji izvan 25 kilometara ZVB.

v. Komandant KFOR-a kontrolisaće i koordinisaće upotrebu vazdušnog prostora nad Kosovom i ZVB od DS. Kršenje bilo koje od gornjih odredbi, uključujući pravila i procedure komandanta KFOR-a u upravi nad vazdušnim prostorom iznad Kosova, kao i neovlašćene letove ili aktiviranje integrisane PVO SRJ unutar ZVB, biće meta vojne akcije KFOR-a, uključujući upotrebu nužne sile.

Komandant KFOR-a može da prenese kontrolu normalnih civilnih vazduhoplovnih aktivnosti odgovarajućim institucijama SRJ, da izbegne konflikte sa vazduhoplovnim saobraćajem KFOR-a i obezbedi siguran sistem vazdušnog saobraćaja bez zastoja. Zamišljeno je da kontrola nad civilnim vazduhoplovnim saobraćajem bude vraćena civilnim vlastima čim to bude izvodljivo.

profimedia0068767694.jpg
Profimedia 

Član 3.

Primedbe

1. Ovaj Sporazum i pisana naređenja koja zahtevaju ispunjavanje obaveza biće prosleđeni svim snagama SRJ.

2. Do DS + dva dana vlasti SRJ i Srbije obezbediće sledeće konkretne podatke o statusu svih snaga SRJ:

a. Detaljne podatke, položaje i opise svih mina, neeksplodiranih projektila, eksplozivnih naprava, sredstava za uništavanje, prepreka, zamki... fizičkih i vojnih pretnji bezbednom kretanju svog osoblja na Kosovu koje su postavile snage SRJ.

b. Svaku dalju informaciju vojnog i aspekta bezbednosti o snagama SRJ na teritoriji Kosova ili ZVB i ZKB koju zatraži komandant KFOR-a.

Član 4.

Formiranje Zajedničke komisije za primenu (JIC) JIC će biti formirana sa razmestanjem KFOR-a na Kosovu prema direktivama komandanta KFOR-a.

Član 5. Ovlašćenje konačnog tumačenja

Ovlašćenje konaćnog tumačenja ovog Sporazuma i aspekata bezbednosti mirovnog sporazuma imaće komandant KFOR-a. Njegove odluke obavezujuće su svim Stranama i licima.

Član 6.

Stupanje na snagu

Ovaj Sporazum stupa na snagu potpsivanjem.

ANEKSI:

A. Postepeno povlačenje snaga SRJ sa Kosova

B. Operacije KFOR-a

Aneks B

Operacije KFOR-a

1. U skladu sa opštim obavezama iz Vojno-tehničkog sporazuma, vlasti SRJ i Republike Srbije shvataju i prihvataju razmeštaj i operacije bez ometanja KFOR-a na Kosovu, sa ovlašćenjem da preduzmu sve neophodne aktivnosti da ustanove i održe okruženje bezbedno za sve građane Kosova.

2. Komandant KFOR-a imaće ovlašćenje, bez ometanja ili odobravanja, da učini sve što oceni nužnim i ispravnim, uključujući upotrebu vojne sile, da zaštiti KFOR, međunarodno civilno prisustvo i da primeni sve obaveze iz Vojno- tehničkog sporazuma i Mirovnog sporazuma što ga podržava.

3. Ni KFOR, niti bilo ko iz osoblja KFOR-a, neće biti odgovoran za štetu nanetu javnoj ili privatnoj svojini nanetih tokom izvršavanja obaveza povezanih sa primenom ovog Sporazuma. Strane će čim bude moguće dogovoriti Sporazum o statusu snaga (SOFA).

profimedia0068767688.jpg
Profimedia 

4. KFOR će imati pravo da:

a. Da prati i obezbeđuje ispunjavanje obaveza iz ovog Sporazuma i da trenutno reaguje i obnovi ispunjavanje, upotrebom vojne sile ako bude neophodno. To uključuje nužne akcije za:

(1) Sprovođenje povlačenja snaga SRJ.

(2) Obezbeđivanje ispunjavanja obaveza po povratku odobranog osoblja SRJ na Kosovo.

(3) Pružanje pomoći drugim međunarodnim entitetima umešanim u primenu ili sa ovlašćenjem Saveta bezbednosti UN. b. Da utvrdi vezu sa lokalnim vlastima na Kosovu i civilnim i vojnim vlastima SRJ i Srbije. v. Da posmatraju, prate i proveravaju bilo koje i sve instalacije i aktivnosti na Kosovu za koje komandatnt KFOR-a veruje da poseduju vojne ili policijske sposobnosti ili da mogu biti povezane sa vojnim ili policijskim sposobnostima ili da su na druge načine bitne ispunjavanju obaveza iz ovog Sporazuma.

5. Ne opirući se nijednoj odredbi ovog Sporazuma, Strane shvataju i prihvataju da komandant KFOR-a ima pravo i da je ovlašćen da naredi uklanjanje, povlačenje ili premeštanje konkretnih snaga i oružja i da naredi prekid bilo kojih aktivnosti kad god proceni da su one potencijalna pretnja KFOR-u, njegovoj misiji ili drugoj Strani. Snage koje se ne povinuju naređenju da se premeste, povuku ili da prekinu preteće ili potencijalno preteće aktivnosti biće meta vojne akcije KFOR-a, uključujući primenu sile ako to bude neophodno, da se obezbedi ispunjen

Osnovni podaci o NATO agresiji

Agresija NATO na SRJ, pod imenom "Saveznička snaga", počela je 24. marta 1999, a završena 10 juna. U ratu je na strani Alijanse učestvovalo 19 dražava.

Napad na Srbiju NATO je započeo sa 464 letelice, a završio sa 1.040. Lansirano je više od 400.000 projektila. SRJ je gađana i sa 1.000 krstarećih raketa. Ukupna masa bačenih ubojnih sredstava je oko 22.000 tona.

Broj poginulih pripadnika vojske i policije od 24. marta do 10. juna je 753 poginulih, od toga 589 vojnika i 172 policajca.

Ukupna materijalna šteta u SRJ, procenjena je na više od 50 milijardi dolara. NATO je tokom agresije uništio ili oštetio 1.026 civilnih objekata.

Potpuno je razorio 7 industrijskih i privrednih objekata, 11 energetskih postrojenja, 38 mostova, 28 radio i TV-repetitora, 470 km puteva i 595 km pruga. Oštećeno je 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 osnovnih i srednjih škola, 29 manastira i 35 crkava.

Kurir.rs/A.Mlakar