SVE JE VIŠE TROGODIŠNJAKA KOJI NE ZNAJU DA KAŽU MAMA I TATA! Umesto da govore do 1000 reči, deca mutava zbog telefona i računara

Poslednjih nekoliko decenija procenat dece koji imaju neki poremećaj govora, sa osam posto povećao se na 65 procenata. Sve više je trogodišnjaka koji ne znaju da izgovore čak ni "mama" i "tata".

Od drugog meseca dete guče, oko šest brblja, sa godinu dana već izgovara prve reči, razumljive okolini. Sa dve godine već barata sa fondom od oko 300 reči. Sa tri godine treba da zna 1000 reči, da smisleno i jasno sklapa gramatički ispravne rečenice.

Doktorka Mirjana Sovilj iz Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u emisiji Puls Srbije naglašava da do treće godine dete treba da razvije funkcionalan govor.

"Tu se upliću prenatalni faktori, da ne govorimo o stavu majke, njenom okruženju, reakcijama na različite događaja i emocije utiču na komunikativni odnos i sveobuhvatni razvoj deteta kasnije. Na samom porođaju imamo rizikofaktore i traume koje doživljavamo, posle toga uticaj hrane, zračenje, zagađenje voda i vazduha, sve su to faktori koji zajednički utiču na ove rezultate", nabrojala je ona i prisetila se istraživanja od pre dvadeset godina, kada su upozoravali da jedan crtani film koji se prikazuje deci od pet, šest godina, prouzrokuje vokabular deteta kao kod dvogodišnjaka.

Stručnjaci kažu da problemi u govoru poprimaju oblik pandemije. Ipak, ukoliko se nedostatak primeti na vreme, rešenje postoji.

Dr Silvana Punišić, audio-lingvista logoped objašnjava da je problem što se jako malo govori sa svojom decom.

"Ono što govorimo, oni nas ne čuju, vrlo često su nam iza leđa dok govorimo, dinamika života je takva da ne provodimo kvalitetno vreme sa decom ili govore bez direktnog kontakta licem u lice. Dete koje započne tretman između druge i treće godine, ono za šest meseci može da sustigne dete koje nije imalo problem u govoru, ali mora da se vezba svakodnevno. U tome je suština, nije suština da dete dolazi tri godine kod logopeda da bi progovorilo", objašnjava ona.

Da loš govor, osim roditelja, treba da primeti i pedijatar, kaže dr Saša Milićević.

"To je sastavni deo pregleda, mi pitamo kako se zoveš, koliko imaš godina, pričamo sa njim jer je to važno za njegov dalji razvoj", navodi pedijatar.

Kroz Institut za eksperimentalnu fonektiku i patologiju govora prođe više 250 mališana dnevno. Svako dete ima svog logopeda, a njihovi časovi traju oko dva sata.

(Kurir.rs)