PUKOVNIK ŠLJIVANČANIN GLEDAO U CEVI ALBANSKIH TERORISTA: Godišnjice su najteže, niko od poginulih iz mog bataljona nije imao dete

U danima kada se obeležava 22. godišnjica bitke na Košarama, pukovnik Duško Šljivančanin, komandant 53. graničnog bataljona Vojske Jugoslavije koji je čuvao graničnu liniju dugu 68 kilometara, desno od tromeđe Srbije, Albanije i Crne Gore, bio je gost Kurir televizije.

On je ispričao da su najteži trenuci kada im poginu vojnici, pa se prisetio 30. septembra 1998. godine.

"Za mene je to najteži dan, teži od svih ostalih dana agresije, kada je pet vojnika izgubilo živote jer su teroristi sa susedne karaule napravili zasedu, nosio sam ih u rukama. To su bili vojnici prve kategorije, izviđači, zaista ne znam koji je bio lepši od koga, visoki, gotovo da sam kosu sa glave čupao. Kada treba da saopštite roditelju da je poginuo dete, kako je poginulo... Niko od ovih vojnika iz 53. graničnog bataljona koji je poginuo nije ostavio porod iza sebe. To su zaista teški trenuci i tada i danas, pogotovo u periodu godišnjica", objašnjava on.

Prisetio se teških dana sa Košara.

Bonus video:

"Graničari su bili ti koji su na Košarama i na Paštraku primili prvi udar, što su najteži trenuci jer treba stvoriti uslove i odbranu za druge jedinice da dođu. Zadatak graničara je da otkriju i prime prvi udar, zaustave agresora i ostalim jedinicama iz dubine omogući da dođu i počnu sa odbranom granice", rekao je pukovnik, koji je uvek bio sa svojim vojnicima, a na žalost, u napadu doživeo i da bude ranjen.

Duž granice nalazilo se 11 karaula, a tog jutra borbenih dejstava, prve procene su bile da će napad biti na karauli Morina, gde se Šljivančanin i uputio. Ipak, ubrzo je bilo jasno da će se glavni napad odigrati na Košarama.

"Pozvali su me da se vratim nazadu Batušu i da prihvatim obližnje selo i četu Vojne policije koja nam je pritekla u pomoć. Na jednoj krivini, gde je jako loš put, rekao sam vozaču da vozi brže, međutim u jednom momentu vozilo gotovo da je zastalo, krenula je vatra na nas. Prvi metak je pogodio vozača, mislim da nismo uspeli ni da se pogledamo. U tom momentu je bila jaka paljba, ja sam se spasio jer su gađali zadnji deo auta. Kada sam istrčao iz vozila, pomislili su da nema nikog drugog u vozilu. Potrčao sam duž puta, uniforma mi je bila izbušena, dobio sam nekoliko hitaca, ali mi nijedan nije pogodio kost. Imao sam sreću jer mi je i Vojna policija išla u susret, oni bi mene sigurno okružili, bilo ih je 18, ali ne bih dozvolio da me okruže živog. Jedno borbeno oklopno vozilo je kasnije u toku večeri naišlo na minu, a moja pretpostaka je da je neko od tih terorista sigurno ranije otvorio vatru, trebalo je da vozilo naiđe na minu", ispričao je on u dahu.

(Kurir.rs)

Bonus video: