DR STAŠEVIĆ KARLIČIĆ ZA KURIR: Vrućine dovode i do osećaja MALAKSALOSTI, do poremećaja raspoloženja, problema sa SPAVANJEM...

Tropske vreline su prethodnih dana paralisale Srbiju, a pik ovog toplotnog talasa tek se očekuje u četvrtak, kada će, kako najavljuju meteorolozi, maksimalna temperatura biti između 35 i 38 stepeni, a na istoku i do 39.

- Visoke vrućine posebno ukoliko nastaju naglo, mogu uticati na doživljaj malaksalosti, smanjene psihičke enrergije, blage promene u raspoloženju ili na teškoće u ritmu spavanja ili ishrane, što samo po sebi može biti iscrpljujuće, posebno ukoliko traje duže. Srećom, čovek je opremljem adaptivnim mehanizmima, pa visoke temperature mogu uticati na ljude uglavnom samo u periodu dok se organizam ne navikne na novonastale prilike. Nikako ne možemo govoriti o nekim dugoročnim posledicama po psihičko zdravlje ljudi, jer bi kao vrsta nestali da smo ozbiljnije podložni promenama godišnjih doba - navodi dr Stašević Karličić.

Iako mnogi građani tvrde da su u ovom periodu i nervozniji naša sagovornica kaže da "ne postoje studije koje bi ukazivale na vezu ovakvih vremenskih prilika i povišene agresije".

- Naprotiv, brojne naučne i kliničke studije i istraživanja pokazuju da su stope npr. depresije veće u zemljama koje imaju manji broj sunčanih sati tokom godine, kao i da je distribucija stope suicida veća u nekim zemljama na severnoj hemisferi. Isto tako, depresija se češće javlja u delu godine kada imamo manje svetlosnih sati, što je sve povezano sa melatoninom i drugim neurotransmiterskim sistemima.

Sezonski obrazac javljanja nekih hroničnih mentalnih poremećaja, a to se posebno odnosi na afektivne poremećaje, govori da se pogoršanja ove bolesti javljaju posebno s jeseni i proleća - navodi ona i dodaje da je u svakom slučaju korisno da našem organizmu damo vreme da se adaptira na porast spoljne temperature, da u tom kratkom periodu navikavanja maksimalno izbegavamo direktno izlaganje suncu, unosimo dovoljno tečnosti i uzimamo laganiju hranu.

Kurir.rs/R. K.