Srpska pravoslavna crkva i svi njeni sutra obeležavaju Vidovdan, kao pomen na stradanje Srba i kneza Lazara Hrebeljanovića u bici protiv turske vojske na Kosovu polju 1389. godine. Tim povodom Kurir poklanja ikonu Svetog velikomučenika cara Lazara sa zlatotiskom i molitvom.

Vidovdan se kao državni praznik obeležava radno, kao spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389, to jest 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja prisećanje na poginule i umrle u svim ratovima.

Posle Kosovske bitke telo kneza Lazara (1329-1389) sahranjeno je u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka preneto je u fruškogorski manastir Vrdnik. U Ravanicu su mošti vraćene 1989, na 600. godišnjicu Kosovske bitke.

Poseban značaj Vidovdan je dobio u vreme stvaranja nove srpske države, a kao zvaničan državni praznik uveden je 1889, na 500. godišnjicu Kosovskog boja.