NASILJE: Brutalno udaraju žene, a one ih štite iz straha i neće da prijave zlostavljanje

Poslednjih dana svedoci smo nove povećane agresije jer su napadi na
dve devojke snimljeni, a da nisu, pitanje je da li bi nasilnici bili otkriveni

Ti nasilnici su se prema retkima koji su pokušali da reaguju ponašali po principu „šta je, šta hoćeš, imam pravo“. Zabrinjava takav užasan stav, ali i to što žrtve nasilja često ne žele da napadače prijave! I na kraju, opasan je i izostanak reakcije posmatrača koji se ponašaju u stilu - nije to moj problem. Tako su se ponašali i kada je manijak napastvovao devojčicu u tramvaju, a svi su gledali kroz prozor...

- Što se slučaja sa Ade tiče, sigurna sam da ovo nije prvi put da ta devojka trpi nasilje. Čim se on drznuo da je udari na plaži, pred svetom, znači da se osilio. Pravo pitanje je koliko dugo ona trpi nasilje - rekla je Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće i prokomentarisala to što se žrtva odlučila da nasilnika - ne tereti:

- Ta devojka plaši se osvete. U strahu je i, ako je ranije trpela nasilje, zna šta je on sve spreman da uradi. Plaši za svoju bezbednost, bezbednost svoje porodice, ali i osude njegovih. Takođe, ona strepi i šta će biti kada prođe 30 dana pritvora i on se ponovo nađe na slobodi - ističe i dodaje da, ako se žrtva vrati nasilniku, nasilje neće stati.

Inače, žrtva se nasilniku vraća u proseku od sedam do 15 puta.

Da se žrtve plaše novih oblika nasilja, dodaje i psiholog Ivana Perić, koordinatorka SOS ženskog centra, koja za Kurir kaže da se svaka žrtva pita da li će imati podršku i da li će posle biti zaštićena.

- „Ubiću te“, „pobiću sve tvoje“ česte su rečenice koje takvi muškarci izgovaraju. Neke žene u strahu menjaju i gradove zbog zlostavljača, a neke se odluče da ćute i trpe. Što se devojaka koje su prebijene na javnom mestu tiče, kod njih se sigurno javio ogroman strah. To je trenutak kada se žrtva parališe, u šoku je, oseća sramotu. Nije retkost ni da oseća krivicu pitajući se da li je ona to nasilje nečime izazvala, toliko je pod jakim uticajem nasilnika.

Takođe, pitanje zašto niko nije reagovao da zaštiti žrtvu.

- Živimo u doba senzacionalizma. Ako nešto nije zabeleženo kamerom, nije se ni desilo. Jedino dobro je što sada u dva slučaja imamo dokaze protiv nasilnika. Naš narod misli da „to nisu naša posla“ i da se ne treba mešati. Mislimo da svako treba da reaguje, a na kraju ne reaguje niko. Fascinantno je to što, kada jedna osoba krene u odbranu žrtve, krenuće i drugi, samo je pitanje ko će prvi.

Suzana Trajković