Vojin Đorđević: Cvetković i Nikezić me pokrali

BEOGRAD - Prevara!
Zvonimir Nikezić i njegov tim iz „CES Mekona“, čiji član je bio i Mirko Cvetković, učinio je sve da umanji vrednost brendovima „voda voda“ i „gorki list“ i da ih otme.

Divac i ja smo najveći gubitnici, a najveći dobitnik je Nikezić, ako je zarađeni novac na takav način uopšte dobitak. Ali, ukoliko se budu poštovali zakoni, sve će se razjasniti - kaže u intervjuu za Kurir Vojin Đorđević, direktor firme „Grenki list licenciranje“.

♦ Šta ste se dogovorili s Vladom Divcem?
- Da za deset miliona evra kupi 30 odsto preduzeća „Voda voda“ i „Gorki list“. Brendovi nisu su bili predmet trgovine, nisam želeo da ih prodam, a da jesam, mogao sam tada da dobijem basnoslovan iznos, ali to nije bila moja vizija. Zbog toga je Divac krajem 2006. sa savetnikom Zvonimirom Nikezićem i njegovim „CES Mekonom“, u čijem timu je bio i Mirko Cvetković, pregledao poslovanje obe firme, uverio se u veliku profitabilnost i prihvatio da uđe u zajednički posao, i bude, kako je sam tada isticao, deo jedne velike i uspešne priče.

♦ Kako se ponašao Nikezić?
- Nakon što je imenovan za direktora oba preduzeća, povukao je niz poslovnih poteza, koji su izazvali sumnju da njegov cilj nije poslovni uspeh, već nešto drugo. Tako je omogućio da ASAP, čiji je osnivač krajem 2006. bilo fizičko lice iz Lugana, preuzme udeo u preduzeću „Voda voda“. Nikezićev potez je bio nepošten, neprofesionalan i nečastan, takav da omogućava ostvarivanje ne sitnosopstveničkih, već njegovih krupnih ličnih interesa, uz nanošenje ogromne štete, čije posledice trpim i danas.

♦ Tu je bio i Mirko Cvetković?
- Učestvovao je u pregovorima, u stvari, on je tvorac lukavog koncepta na osnovu koga je Divac uspeo da postane vlasnik 100 odsto firme „Voda voda“, iako je jedini dogovor bio da vlasnički odnos bude 70-30 u moju korist, što Divac i danas potvrđuje. Kada se Nikezić, kao direktor „Gorkog lista“, sukobio sa dobavljačem zbog jednog od tajnih sastojaka za proizvodnju „Gorkog lista“, zamolio sam ga u prisustvu Cvetkovića da ispoštuje ovog dobavljača, jer je reč o nezamenjivim sastojcima. Cvetković je predložio da nekom iz sistema tog dobavljača damo 100.000 evra, da taj uzme tajnu recepturu i preda je nama. Nisam očekivao to od čoveka s iskustvom u Svetskoj banci. Bio sam šokiran, a i zabrinut šta će biti ako se na ovakav način budu vodili poslovi.

♦ Kakav je bio vaš odnos sa Divcem?
- Viđao sam se s njim sve dok nije uspeo da se nezakonito upiše u APR kao vlasnik, a da nije platio za 30 odsto akcija platio. Izvinjavao mi se i rekao da su to njegovi savetnici predložili. Predložio sam da se raziđemo, da mu vratim uloženi novac i preko toga uplatim milion evra njegovoj humanitarnoj organizaciji. Prihvatio je razlaz, tražeći daleko veći iznos od onog što je tvrdio da je uložio. S italijanskim „Kamparijem“ sam dogovorio prodaju brenda „gorki list“ da bih Divcu odmah isplatio traženi novac. Međutim, Nikezić i Divac su otišli u „Kampari“ i pokvarili dogovor, a minirali su i dogovor s „Neltom“ o prodaji brenda „gorki list“, što sve potvrđuje da im nije odgovarao miran razlaz, kojim bi ekstremno zaradili, ali ne bi mogli da preuzmu sve.

♦ Preduzeće „Gorki list“ je u stečaju, a u ništa boljoj poziciji nije ni preduzeće „Voda voda“?
- To govori kakav je poslovni čovek Nikezić, jer je bio njihov direktor. Kao što je Kurir pisao, on je povukao oko 1,3 miliona evra iz ovih firmi. Plaćao je i nerealno usluge revizora, samo „Dilojtu“ 95.000 evra za ono što košta 3.000, a preduzećima bliskim „CES Mekonu“ platio je na ime zelenaških kamata više stotina hiljada evra,što je samo bio model za izvlačenje novca iz preduzeća. Nikeziću nije bio bitan uspeh preduzeća, jer je za sebe dovoljno uzimao.