Svaka inficirana osoba, kod prvog soja kovida, zaražavala je otprilike dve druge. Međutim, rane procene ukazuju da je delta soj daleko infektivniji i da će osoba zaražena ovom varijantom inficirati čak pet do osam ljudi.

Delta soj uzrokuje i do 85 odsto više hospitalizacija kod nevakcinisanih, a, takođe, smanjuje efektivnost vakcina, pa je tako ona kod "Fajzer-Biontekove" vakcine protiv zaraze smanjena na oko 80-90 odsto, Astra Zeneke na oko 60-65 odsto, a Džonson&Džonson oko 55-60 odsto.

zoz-7687-slobodan-klasnjak.jpg
Foto: Zorana Jevtić

Ovo u publikaciji "Nauka u Srbiji" otkriva dr Miloš Babić, molekularni biolog i neurobiolog iz San Dijega gde godinama, između ostalog, ispituje procese nastanka virusa.

0803-milos-babic.jpg
Foto: Privatna Arhiva

- Delta soj verovatno proizvodi značajno težu bolest. Preliminarne brojke kažu da delta soj uzrokuje do 85 odsto više hospitalizacija kod nevakcinisanih, kada se uzme u obzir starost obolelih. Na primer, nivo teških bolesti i smrti je relativno mali u odnosu na broj infekcija u Velikoj Britaniji prevashodno zato što su stariji ljudi vakcinisani i zaraze se pretežno javljaju kod mlade populacije - navodi dr Babić.

Dodaje da su registrovani novi simptomi, ali da njihova učestalost još nije potvrđena.

- Za razliku od prethodnih sojeva, za Deltu je prijavljen niz novih simptoma - gubitak sluha (ponekad, izgleda, trajan), veoma ozbiljni gastrointestinalni problemi, a u retkim slučajevima i periferne gangrene usled potpune blokade kapilara mikrotrombima. Na sreću, ovo nije znak promene u mehanizmima koje virus koristi, samo se radi o povećanju efektivnosti i brzine infekcije. Novi simptomi su najverovatnije rezultat povećanog i ubrzanog širenja virusa kroz organizam, što izaziva više mikrotromboza, fuzija izmedu ćelija nego kod prethodnih sojeva.

gfdg.jpg
Foto: Promo

Međutim, dr Babić ističe da "iako opada sposobnost vakcina da se odupru samoj zarazi, one i dalje sprečavaju većinu ozbiljnih oblika bolesti kod većine primalaca".

Presek

Novih 110 obolelih

U prethodna 24 sata u Srbiji je na korona virus testirano 9.372 građana od kojih je 110 novozaraženih. Preminula su dva pacijenta dok se na respiratorima nalazi 12 osoba.

- "Fajzer-Biontek" vakcina pokazuje 96 odsto zaštitu protiv teških oblika bolesti, "Astra Zeneka" oko 92 odsto, "Džonson&Džonson" (procena) 85-90 odsto. Za "Sputnjik" se očekuje slična efikasnost kao za "Astra Zeneka". Istraživanje ministarstva zdravlja Izraela o efikasnosti vakcina protiv delta soja pokazuje alarmantnije podatke - vakcina "Fajzer-Biontek" sada navodno sprečava tek 64 odsto infekcija dok je u februaru iznosila 95,8 odsto. Međutim, i podaci iz Izreala pokazuju da je zaštita od teških oblika kovida i dalje jako visoka, odnosno da iznosi 93 odsto.

mirsad.jpg
Foto: Pink Printscreen

Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, upozorio je juče da četvrti talas korone u Srbiju može da dođe i pre jeseni.

- Došlo je do usporenja vakcinacije, dali smo 2.730.000 prvih doza vakcine i 2.590.000 drugih doza, i to još nije dovoljno da se opustimo, jer sa tim brojem vakcinisanih ne možemo očekivati mirnu jesen - ocenio je Đerlek za TV Pink i dodao da su hospitalizovani u Srbiji u 99 odsto nevakcinisani. Upitan da li treba uvesti obaveznu vakcinaciju, rekao je da je "siguran da bi to bilo dobro", jer se na drugi način ljudi neće vakcinisati.

Dobre vesti

Dodatna doza tek za 20 godina

foto: EPA/IGOR KUPLJENIK

Dr Miloš Babić navodi i da je dobra vest to da iRNK vakcine ("Fajzer" i "Moderna") proizvode trajnu otpornost, te da su, kako vreme prolazi, sve manje šanse da će biti potrebne česte dodatne doze:

- Moje predviđanje jeste da će možda biti jedna buster doza protiv mutanata i da će onda dodatne doze ići možda jednom na deset ili dvadeset godina, a moguće je i da većini neće biti potrebne sve do starosti. Nije još jasno koliko ovo važi za druge vrste vakcina, ali ovo nam omogućava da se nadamo da koronavirus neće biti bolest poput gripa i da neće svake godine biti potrebno novo bockanje.

O "Sinofarmu"

Idealno da dodatna doza bude "Fajzer"

Veliki kontigent "Sinofarm" vakcine koji je u januaru stigao je, verovatno, spasio mnogo života u Srbiji. Međutim, takođe se pokazalo da "Sinofarm", kako kaže dr Miloš Babić, ima prilično loše rezultate kod ljudi preko 65 godina starosti, od kojih možda i četvrtina ne proizvodi merljive količine antitela nakon vakcinacije.

- Takvi mali nivoi imuniteta mogu da olakšaju bolest, ali su ostavili mnoge starije ljude u ranjivoj poziciji. Očekivanja su da će vakcinisani ovom vakcinom prilično brzo gubiti otpornost, možda već u roku od šest do devet meseci - kaže on i dodaje da bi idealno bilo da neki prime dodatnu doza "Fajzer-Biontekove" vakcine.

Soj iz Perua zaobilazi antitela

Lambda potencijalno smrtonosniji od delte

Lambda varijanta kovida "mogla bi biti smrtonosnija od soja delta" i mogla bi izbeći vakcine, piše britanski "birmingem mejl". Zaraženi ovom varijantom se već može naći u Velikoj Britaniji, a pogodila je i 29 drugih zemalja širom sveta. Zvaničnici se, kako navode, takođe plaše da bi ovaj soj mogao izbeći vakcine, čineći ukidanje blokade i ublažavanje ograničenja i mera nerazumnim. Stručnjaci sa Univerziteta u Čileu kažu da je Lambda varijanta prevazišla brazilski i delta soj.

- Naši podaci prvi put pokazuju da mutacije prisutne u proteinu spajk kod lambda varijante utiču da bude zaraznija i da zaobiđe antitela", kažu oni. Ovaj soj je prvi put otkriven u Peruu, u Južnoj Americi.