Nastaviće da radi i nakon odluke Ustavnog suda Srbije kojom je osporen deo nadležnosti Vojvodine, a među njima i postojanje te Kancelarije

NOVI SAD - Vojvođanski sekretar za međuregionalnu saradnju Branislav Bugarski izjavio je da će kancelarija Pokrajine u Briselu nastaviti da radi i nakon odluke Ustavnog suda Srbije kojom je osporen deo nadležnosti Vojvodine, a među njima i postojanje te Kancelarije.

Bugarski je za današnji novosadski "Dnevnik" rekao da to ne znači nepoštovanje odluke Ustavnog suda, jer kancelarija Vojvodine nije ni osnovana kao predstavništvo već kao ispostava Pokrajinskog fonda "Evropski poslovi".

"Naravno da odluke Ustavnog suda poštujemo, ali formiranje kancelarije Vojvodine u Briselu nije vođeno idejom da mi uzimamo prerogative države, već da zajedno s predstavnicima nacionalnog nivoa vlasti radimo na tome da Srbija i Vojvodina budu uspešnije", naveo je Bugarski.

Dodao je da kancelarija Vojvodine u Briselu ne ugrožava državu Srbiju i ocenio da je očigledno da u intelektualnoj eliti u Srbiji postoji i drugačije mišljenje.

On se zauzeo za dijalog sa predstavnicima republičke vlasti, kako bi se pronašlo rešenje, pošto je kancelarija u Briselu za Vojvodinu jedan od vrlo bitnih instrumenata društveno-ekonomskog razvoja.

"Reč je o realnim sredstvima koje treba da se obezbede iz evropskih fondova i moramo biti što spremniji da taj novac iskoristimo da bismo popravili infrastruktru", kazao je Bugarski.

Prema njegovim rečima, niko ne spori da je Vojvodina deo Srbije, ali postoje različita viđenja njenog položaja unutar Srbije.

"Lično smatram da Vojvodina treba da ima što veći nivo autonomije, kao i da decentralizovana država ima mnogo šire mogućnosti razvoja. I nemam ništa protiv toga da se autonomne pokrajine formiraju na teritoriji cele Srbije", rekao je Bugarski i zauzeo se za promenu Ustava Srbije.

Prema njegovim rečima, predstavnici Vojvodine treba da budu uključeni u nacionalne timove za pregovore sa Evropskom unijom, kada ti pregovori počnu, jer je Vojvodina ekonomski značajan deo Srbije, sa 38 odsto učešća u izvozu i 45 odsto stranih ulaganja, a reč je i o multikulturalnoj pokrajini.