DOKTORKA JOVANOVIĆ OBJASNILA ŠTA NAM TREBA DA VIŠE NE BUDE EPIDEMIJE: Evo kada će delta virus postati dominantan, brže se umnožava

Virusolog prof. dr Tanja Jovanović, profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu i članica Kriznog štaba za borbu protiv virusa korona trenutnu epidemiološku situaciju u Srbiji ocenjuje kao relativno stabilnu, ali sa tendencijom pogoršanja.

Naglašava da je važno da poštujemo aktuelne epidemiološke mere kako bismo sprečili nekontrolisano širenje epidemije na jesen.

- Stručnjaci prate epidemiološku situaciju te ukoliko bude potrebno mere će se prilagođavati novim izazovima kako bi zaustavili ubrzano širenje virusa. Mi kao građani ove zemlje moramo da shvatimo našu kako pojedinačnu tako i kolektivnu odgovornost za tok epidemije, što podrazumeva odgovorno ponašanje - kaže prof. dr Jovanović.

Dodaje da leto, lepo vreme, koncerti i druge manifestacije koje podrazumevaju okupljanje velikog broja pre svega mladih ljudi, nose ogroman rizik za pogoršanje epidemiološke situacije.

- S druge strane, putovanja u inostranstvo predstavljaju dodatni rizik za epidemiju i unošenje u zemlju novih varijanti virusa. Ako se poštuju epidemiološke mere i ako uspešno završimo vakcinaciju, nema bojazni od novog velikog pika epidemije. Ali, nisam sigurna da smo spremni da ispunimo ove uslove za bezbrižniju jesen - kaže sagovornica.

Vest da je delta varijanta virusa korona izolovana u našoj zemlji stigla je u trenutku kada beležimo dosta stabilniju epidemiološku situaciju i, kako ističe profesorka Jovanović, predstavlja pretnju za dalji tok epidemije.

- To je varijanta koja zabrinjava ceo svet. Proširila se u više od 90 zemalja sveta, i u nekim od njih postala dominantna varijanta. Tako, na primer, u Velikoj Britaniji delta virus je dominantan uzrok obolevanja od kovida u više od 80 odsto inficiranih, dok se u Americi delta virus otkriva kao uzročnik infekcije u oko 20 odsto obolelih - navodi prof. dr Jovanović.

Očekuje da će delta virus postati dominantan uzročnik infekcija u Srbiji tek sredinom septembra, jer je potrebno vreme za njegovo širenje.

- Delta virus predstavlja značajnu varijantu, jer su mutacije promenile neke od karakteristike virusa. Ova varijanta virusa se brže umnožava u organizmu, pa se i veća količina virusa putem respiratornih sekreta izlučuje u spoljašnju sredinu. Na taj način se virus lakše prenosi na osobe koje nemaju zaštitu, a to su osobe koje nisu preležale kovid ili koje nisu vakcinisane - napominje profesorka.

Naglašava da je ova varijanta korone otpornija na više temperature, te se i leti virus vrlo efikasno prenosi.

Sagovornica objašnjava da virus i čovek uspostavljaju vrlo dinamičan odnos. I dok je na početku pandemije virus bio u prednosti, jer na planetarnom nivou niko nije bio zaštićen od infekcije, sada se situacija promenila.

- Mnogi su preležali infekciju, veliki broj ljudi je dostigao vakcinalni imunitet, pa se na taj način smanjio broj ljudi koje virus može da pronađe i inficira. Sagledavanjem kompletne epidemiološke situacije u našoj zemlji kao i na osnovu procenta vakcinisanog stanovništva, možemo da očekujemo novi, četvrti talas epidemije u Srbiji. Sigurna sam da će ovaj talas ipak biti blaži od prethodnih - ističe prof. dr Jovanović.

Profesorka podseća da je proces vakcinacije u Srbiji počeo sa velikim optimizmom. Bili smo jedna od retkih zemalja koja je na vreme obezbedila vakcine, pa smo među prvima u Evropi počeli sa vakcinacijom.

- Tada nam se činilo da ćemo do leta uspeti da postignemo kolektivan imunitet i uspostavimo kontrolu nad epidemijom. Ali, ovaj scenario se nije realizovao do kraja. Najugroženiji deo stanovništva, stariji od 65 godina su pokazali najveću odgovornost i oni su zaista uspešno vakcinisani - kaže prof. dr Jovanović.

Međutim, najslabili odziv na vakcinaciju pokazali su mladi između 18 i 30 godina.

- Oni su verovatno potpuno pogrešno zaključili da su zaštićeni od infekcije novim virusom korona. Ali nas život u ovoj pandemiji stalno demantuje, tako da je sada u Evropi, ali i u celom svetu najveći broj obolelih među tom mlađom generacijom - upozorava ona.

Naučili smo do sada da niko nije pošteđen od infekcije.

- I mladi mogu da imaju izuzetno tešku kliničku sliku, jer ishod infekcije zavisi od brojnih osobenih faktora organizma, od kojih su neki poznati, a veliki broj njih još uvek predstavlja misteriju. Svaki pojedinac ima izbor - vakcinisati se i biti zaštićen od oboljenja ili ostati nevakcinisan i čekati trenutak kada će vas virus inficirati. Znači, nije teško izabrati. Teško je razumeti dilemu koju pojedinci imaju o bezbednosti vakcinacije - kaže prof. dr Jovanović.

Podseća da ovo nije prva vakcina koja se koristi u prevenciji infektivnih bolesti.

- Zahvaljujući vakcinaciji nemamo više brojna oboljenja koja su predstavljala prave pošasti u prošlosti, kao što je difterija, dečja paraliza, velike boginje i brojne druge bolesti. Zašto posle toliko dugo vremena od efikasne primene vakcinacije imamo dilemu, meni nije jasno - kaže ona.

Smatra da je vrlo važno pričati mladima o značaju imunizacije, najbolje na popularan način kroz medije koje oni prate.

- Na primer, organizacija Exit festivala je imala odličnu promociju vakcinacije. Poznate ličnosti koje su primeri mladim ljudima takođe moraju aktivnije da učestvuju u promociji zdravlja mladih. I naravno najveću odgovornost imaju zdravstveni radnici, koji moraju da promovišu zdravlje, zdrave stilove života od najmlađeg uzrasta. A u toj edukaciji svakako je priča o vakcinaciji vrlo značajna.

Za sve sve one koji su u dilemi ili pak ne žele da se vakcinišu, profesorka ima jasnu poruku:

- Vakcinišite se što pre. Jedino tako možemo da zaustavimo širenje ovog opasnog virusa koji nam je već naneo velike gubitke. Izgubili smo članove porodice, prijatelje, poznate ljude iz susedstva, umetnike koje smo voleli. Ne dozvolimo da se i dalje suočavamo sa gubicima.

Teža klinička slika kod delta soja

Sagovornica ukazuje da je klinička slika oboljenja delimično izmenjena usled delta soja.

- Kod mlađih osoba često podseća na tešku prehladu praćenu temperaturom, glavoboljom, grebanjem u grlu i curenjem iz nosa uz opštu slabost i malaksalost. Ali, ova varijanta može da izazove i mnogo težu kliničku sliku kovida koja zahteva hospitalizaciju, ali nažalost i letalnu infekciju. Kao zaključak svih razlika, delta virus je opasniji jer se brže širi i izaziva oboljenje koje zahteva dužu hospitalizaciju od prethodnih varijanti - ističe profesorka Jovanović.

(Kurir.rs/Blic)