Prosečna godišnja potrošnja ribe po stanovniku iznosi oko pet do šest kilograma, što je tri do četiri puta manje od evropskog i svetskog proseka iako je reč o jednoj od najzdravijih namirnica

Iako riblje meso predstavlja jednu od najzdravijih namirnica i posebno poželjnu u vreme vrelih letnjih dana, građani Srbije ribu u tanjir stave samo kad je vreme slava ili većih postova, poražavajuće su potrošačke navike na koje za Kurir ukazuju nutricionisti i ribarnice.

Njihove tvrdnje potvrđuje i statistika, koja beleži da je prosečna godišnja potrošnja ribe po stanovniku u Srbiji oko pet do šest kilograma, odnosno ukupna potrošnja od 35.000 do 40.000 tona na godišnjem nivou, što je tri do četiri puta manje od evropskog i svetskog proseka.

Roštilj im draži

U ribarnici na Cvetkovoj pijaci u Beogradu potvrdili su za Kurir da ljudi ribu kupuju u većim količinama samo kada je vreme slava i većih prazničnih postova.

- Prošle nedelje je bio Petrovdanski post, ali nismo imali veću prodaju. Tokom korone duže vreme nismo radili, a i dok smo radili, potražnja i prodaja nisu bile na zavidnom nivou. Ljudi će pre otići u mesaru i kupiti svinjski but ili roštilj nego što će kupiti ribu - kaže jedan prodavac koji je želeo da ostane anoniman.

Iz druge ribarnice u beogradskom naselju Žarkovo kazali su za Kurir da za godinu dana nisu imali veći skok u prodaji ribe, osim kada je bio božićni post i slave, ali su ipak zadovoljni prodajom jer imaju stalne mušterije.

- Naše stalne mušterije najviše kupuju oslić i smuđ, i te dve vrste ribe se kupuju tokom cele godine. Prodajemo svežu, zaleđenu i pečenu ribu, a uvek je najveća potražnja za pečenom - pričaju radnici.

Iako svesni srpskog mentaliteta sklonijeg pečenju i generalno masnijoj i jačoj hrani, nutricionisti savetuju da ribu jedemo bar dva do tri puta nedeljno. Ističu da je riba namirnica budućnosti zbog svojih nutritivnih i preventivnih vrednosti koje zadovoljavaju potrebe svih uzrasta.

2003-shutterstock-1668542692.jpg
Shutterstock 

Prženje nezdravo

- Riba je izvor visokovrednih proteina, joda i nezasićenih masnih kiselina. Preporuka je da se jede barem dva puta nedeljno, s tim što leti treba biti vrlo oprezan jer je lako kvarljiva namirnica - rekla je za Kurir nutricionista Živka Vlajković.

Ona napominje da je najzdravija morska riba, za odrasle plava, a za bebe losos i bela riba kao brancin i orada. Od slatkovodnih to su pastrmka i smuđ.

- Najzdraviji način pripreme ribe je kuvanje ili spremanje na pari. Ako neko to ne praktikuje, onda je bolje pečenje u rerni, pekaču ili foliji, dok je prženje najmanje zdravo jer tom prilikom riba gubi sve bitne vitamine - objasnila je Vlajkovićeva.

I nutricionista Marija Lazarević poručuje da bi ribu trebalo jesti tri puta nedeljno, u zavisnosti od dnevog energetskog unosa i generalno organizma osobe.

- Fokus je pre svega na morskoj ribi, koja sadrže omega-3 masne kiseline, koje imaju ogroman značaj za naš organizam, ali nije zanemarljiv ni značaj rečne ribe - istakla je ona.

2001-printscreen-zdravlje-tv.jpg
Printscreen Zdravljetv 

Cenovnik pečene ribe

Vrsta

Bela riba

350

Skuša

380

Oslić

400

Tolstolobik

400

Šaran

450

Filet soma

450

Štuka

450

Šaran očišćen

550

Pastrmka

650

Filet oslića

750

Smuđ

850

Škarpina

850

Orada

900

Brancin

900

Som šnicla

950

Domaća proizvodnja

Zadovoljimo tek četvrtinu potreba

l Srbija raspolaže ogromnim resursima za gajenje slatkovodnih vrsta riba, ali je proizvodnja mala, tako da se tri četvrtine ribe koju konzumiraju građani naše zemlje uveze. Proizvodnja ribe u Srbiji u poslednjoj deceniji varira između 7.278 tona 2017. godine i 13.013 tona u 2011. godini. Prema količini proizvedene ribe Srbija je negde u sredini u poređenju s članicama EU, a manju proizvodnju od Srbije ima 12 članica EU.

Prednosti ribljeg mesa

Riba je bogata omega-3 masnim kiselinama koje su od ključnog značaja za normalan rad organizma

Izvor je visokovrednih proteina i joda

Riblje meso znatno smanjuje rizik od srčanog ili moždanog udara, kao i od autoimunih bolesti

Ribe s većim procentom masti, poput lososa, sadrže i vitamin D, koji se retko može naći u drugim namirnicama

Aleksandra Kocić