U Srbiji je za šest meseci protiv koronavirusa vakcinisano oko 50 odsto građana, a trećina nevakcinisanih se još uvek razmišlja da li da primi vakcinu! Neki se, kako su pokazala nedavna istraživanja, i dalje kolebaju jer nisu uvereni da je cepivo bezbedno i efikasno, drugi smtraju da je rizik od obolevanja od kovida mnogo manji od rizika od vakcine, a jedan deo građana pogrešno veruje da zbog zdravstvenih razloga ne mogu da se imunizuju.

Većina ovih uverenja predstavljaju obične mitove i zabludu, a stručnjaci za Kurir detaljno razjašnjavaju najčešće dileme koje ljudi imaju.

Imunolog prof. dr Dušan Popadić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu kaže za Kurir da je apsolutno netačna tvrdnja mnogih da vakcina nije dovoljno ispitana i bezbedna.

2633377-dusanpopadic-edit.jpg
Foto: Screenshot RTS

Potpuno je bezbedna

- Vakcine protiv virusa korona su zapravo ispitane na većem broju ispitanika nego što se radilo do tada, jer je kovid bio svuda oko nas, pa je relativno brzo mogla da se ispita njihova efektivnost. Pogrešno je uverenje da su one nešto novo. „Sinofarmova“ vakcina rađena je po tehnologiji po kojoj se već 80 godina proizvode vakcine. Vektorske vakcine, kao što su „sputnjik“ i „astra zeneka“, razvijaju se više od 20 godina i odobrene su neposredno pre kovida 19. Slična platforma se primenjuje kod vakcina protiv ebole. Vakcina bazirane na iRNK se barem dvadesetak godina istražuju, pre svega za lečenje tumora. Najjednostavnije su, imaju najmanje komponenti i teoretski mogu da izazovu najmanje neželjenih efekata. Sve su ispitane na desetinama hiljada ispitanika u fazi tri - navodi Popadić.

Posledice korone strašnije od imunizacije

Više od polovine mladih do 30 godina veruje da je rizik od vakcine isti ili veći od rizika od kovida, a dr Popadić kaže da je to potpuno netačno jer vakcinacija ne ostavlja nikakve dugoročne posledice, dok je rizik od kovida neuporedivo veći, kao i rizik da nakon preležanog kovida ostanu posledice:

- Mladi ređe razvijaju teže kliničke slike i ređe i umiru nego stariji, ali ipak umiru. Smatra se da su kod starijih od 80 godina šanse da umru preko 10 odsto, dok je kod mladih do 30 godina to 0,2 odsto. To znači da će svaki 500. zaraženi da umre, što uopšte nije zanemarljiv broj.

Prirodan imunitet nije dovoljna zaštita

Građani, a posebno mladi, veruju i da je snažan imunitet dovoljna zaštita od korone.

- Niko ne može da ima toliko snažan imunitet da odjednom primi veliku infektivnu dozu i da joj se odupre. To što se hrane zdravo i vežbaju je dobro za njihovo opšte zdravlje, ali to nema nikakve veze sa otpornošću na virus - kaže dr Popadić.

Imunizacija za sve

U javnosti je, posebno zbog protokola koji su se menjali, još uvek nejasno ko ne sme da primi vakcinu. Zabunu su ponekad unosili i pojedini lekari, koji su oprez preporučivali onima sa hroničnim bolestima, onkološkim pacijentima i onima na imunosupresivnoj terapiji.

- Oni na onkološkim tretmanima ili na imunosupresivnim terapijama su prvi kandidati za vakcinaciju. Njih je najvažnije zaštiti, jer im je oslabljen imunosistem, s tim što su oni, nažalost, kandidati da najslabije odgovore na vakcinaciju. Što se alergija tiče, nijedna vakcina ne sadrži penicilin, kikiriki, morske plodove ili nešto slično, te ne predstavljaju opasnost za ljude koji su alergični na neku hranu ili lek. Vakcinu ne treba da primi samo onaj ko je alergičan na neku komponentu vakcine - kaže dr Popadić.

Ne izaziva sterilitet

On naglašava i da vakcina ne može da izazove sterilitet, jer ona ne interferira sa bilo kojom reproduktivnom funkcijom muškaraca ili žena.

- Vakcina se ubrizgava u rame i odlazi u drenirajuće limfne čvorove koji se nalaze ispod ključne kosti i tu se umnožavaju ćelije koje posle mogu da odgovore na infekciju. Ništa od toga ne dospe do bilo kog reproduktivnog organa.

Ne ugrađuju nam čipove

Dr Popadić kaže i da je svako ko se vakcinisao video da je u vakcini bistra tečnost:

- Čipovi koji se plasiraju ljudima i životinjama su veličine pirinča i da im se tako nešto ubrizgava, ljudi bi znali. S druge strane, postoje mnogo elegantniji načini praćenja, kao na primer preko mobilnih telefona i aplikacija koje su ugrađene u telefon. Nema potrebe da neko troši silan novac za vakcine kada može da to radi besplatno.

radmilo-petrovic-05-news1-ana-paunkovic.jpg
Foto: Ana Paunković

Naš čuveni epidemiolog dr Radmilo Petrović kaže za Kurir da je do sada u Srbiji i u svetu dato na milione i milione doza i da nije bilo nikakvih ozbiljnijh neželjenih efekata.

- Današnje vakcine su toliko usavršene da je broj kontraindikacija manji od jedan ili dva odsto od ukupne populacije. To je tako malo da je praktično zanemarljivo. Vakcine su toliko bezbedne da nema nikakvih razloga da bilo ko strahuje.

NEOPRAVDANI STRAH

Vakcina ne izaziva rak

U javnosti su se mogle čuti i tvrdnje da vakcine pospešuju rak.

- Što se raka tiče, ne postoji nikakva mogućnost da ga izaziva neka od vakcina. Vakcine kao kineske se primenjuju već desetinama godina i nijedna nikada nije povezana sa rakom. Kod vektorskih vakcina, adenovirus je tako osakaćen da on ne može da se umnožava u našoj ćeliji, već samo donesi informaciju za proteine SarsCov2. Vakcine bazirane na iRNK razgrađuju se već nakon nekoliko desetina sati - kaže dr Dušan Popadić.

DR KON UPOZORAVA

Hitno vakcinisati sve zdravstvene radnike

foto: Marina Lopičić

Epidemiolog Predrag Kon objavio je da će bolnice novozaraženima „verovatno početi da se pune već za sedam dana“, a da se za tri nedelje može desiti da brojevi novih slučajeva ponovo postanu četvorocifreni na dnevnom nivou. On je na Fejsbuku upozorio da „nema vremena za premišljanje“ i da bi zbog toga hitno trebalo početi sa obaveznom vakcinacijom zdravstvenih radnika, a zatim i ostalih grupa stanovnika koji su u posebnom riziku ili su u prilici da masovno zaražavaju druge zbog posla koji obavljaju.

- Za one za koje sam sotona, prodana duša, izdajnik, po kojima se zlurado radujem ponovnom porastu kovida 19, molim, pa i insistiram da se usredsrede na jedinog protivnika svih nas, a to je virus, ovog puta u delta varijanti. Za one koji me optužuju da širim paniku... Kada vatra započne, sakrijete se i ne gledate, samo da niko ne vidi... Manite se toga - napisao je Kon.

MOGUĆE NOVE MERE I PODSTICAJI

  • Uvođenje lutrije - glavna premija stan u Beogradu, više automobila „fijat 500 L“ i druge vredne nagrade
  • Obavezan PCR za nevakcinisane zdravstvene radnike po povratku sa odsustva
  • Nevakcinisani da sami plaćaju troškova lečenja od kovida
  • Obavezna vakcinacija za sve zdravstvene radnike, a možda i za sve građane
  • Moguća potencijalna ograničenja pristupa nevakcinisanih javnim mestima (npr. u Grčkoj im je zabranjen boravak u zatvorenom delu kafića i restorana)

NAGRAĐENA ODGOVORNOST

  • Svi stariji od 16 godina koji su se vakcinisali do 31. maja dobili su pomoć od države 3.000 dinara
  • Neki od građana koji su se vakcinisali u tržnim centrima imali su priliku da dobiju poklon vaučere vrednosti do 5.000 dinara
  • Nekoliko firmi i u Srbiji je zaposlenima koji su primili cepivo davalo novčane podsticaje
  • Građani koji su vakcinisani mogu da putuju u inostranstvo bez troškova za PCR testove, koji u Srbiji staju po 9.000 dinara
  • Imunizovanim građanima omogućene su bezuslovne posete festivalima i koncertima

01page001-1.jpg
Foto: Kurir

DANAS NE PROPUSTITE NOVI BROJ PORODIČNOG MAGAZINA LENA! DA SE BORE NE PRODUBLJUJU - koža u menopauzi traži pojačanu negu

I ove nedelje samo uz Kurir poklon - najbolji porodični magazin u Srbiji!

Danas u novom broju magazina Lena pročitajte kako da u menopauzi sprečite produbljivanje bora, jer tada koža traži pojačanu negu. Ovaj period je prirodan u životu žene, ali isto tako može biti izuzetno zahtevan. Na sreću, možete ublaži ti probleme na više načina.

Saznajte sve što bi trebalo da znate o kanceru, a niste imali koga da pitate.

Otkrivamo 12 najdragocenijih ljubavnih lekcija.

Ovo mora da se proba: Slatka pita s mladim tikvicama.

Vesna da Vinča u intervjuu za Lenu: Od loše ljubavi treba bežati.

kurir-web-lena-no-180-1000x670-danas.jpg
Foto: AMG