FRONTMEN HLADNOG PIVA PRED DOLAZAK U BEOGRAD: Hrvatski ili srpski? Ajde da pričamo na NAŠEM jeziku

Stihom „Bog, domovina, nacija / svi na pod, ovo je privatizacija!”, Mile Kekin je bolje - slikovitije i preciznije - objasnio situaciju jedne zemlje u tranziciji nego ijedan politikolog, političar, sociolog, analitičar ili istoričar „sa ovih prostora”.

- Možemo na našem, samo da se razumemo! To je zanimljivo, znate, kad odem, recimo u Dablin, u te novoemigrantske krajeve, gde ima i naših i vaših, te nove emigrantske generacije prećutno su se dogovorile da govore našim jezikom, koriste taj termin - naš jezik, jer nije važno ko, šta, kako, ko je odakle, ko je ko, nego kakav si posao našao.

l Tenzije između Srbije i Hrvatske i dalje traju. Ko danas može da pomiri Srbe i Hrvate? Neki političari ili možda sportisti, glumci, muzičari, poput vas?

- Znate kako, nije uvek lako staviti muzičare i sportiste pod istu kapu... Nije to isto. U sportu se igra protiv nekoga, a muzičari uvek sviraju za nekoga. Ne želim reći da muzičari imaju nekakav monopol za smirivanje strasti, ali u sportu češće znaju da prevagnu neke niske strasti, pogotovo kad se tu umeša preterana doza fanatizma, nacionalizma i alkohola.

l Znači, ipak su muzičari veći mirotvorci?

- Ko što rekoh, postoji i veliki broj sportaša, i sa vaše i sa naše strane, koji su shvatili da je njihova funkcija - pobediti na sportski, plemenit način, oni se pre svega ponašaju ljudski, a tek onda kao Srbi, Hrvati, Bošnjaci i Estonci.

l Kao Ðoković i Ivanišević, recimo? Njih dvojica sarađuju kao Boris Dvornik i Bata Živojinović u partizanskim filmovima. Zajedno u borbi protiv mrskih neprijatelja!

- Nažalost, danas imate po tim društvenim mrežama puno ljudi koji pod krinkom anonimnosti daju sebi za pravo da pišu svakakve idiotarije, ali na sreću ima i ljudi koji umeju da, što se kaže, spuste loptu, da li nogometnu ili tenisku, svejedno, na zemlju.

l Vi lično, kao i vaš bend, naravno, praktično ste politički bili angažovani od samog početka karijere kroz svoje pesme, a pre neku godinu angažovali ste se i profesionalno u politici. Što vam je to trebalo?

- Pa, priključio sam se ljudima koji su mnogo godina bili građanski aktivisti koji su krenuli tako što su pokušavali da spreče gradnju u centru Zagreba u režiji jednog kontroverznog poduzetnika i bivšeg gradonačelnika Bandića. E, ti isti momci i cure koji su svojim telima stali ispred bagera su danas, 17-18 godina kasnije, vlast u Zagrebu, zbog čega sam jako sretan. Ja sam se pre godinu i po, zajedno sa svojom suprugom, angažovao da im pomognem, pre svega da dođu do većeg medijskog prostora jer nisu imali novce za džambo plakate i ostalo. Cilj nam je bio pomoći da konačno maknemo najkorumpiraniju vlast u gradu Zagrebu otkad ovaj grad postoji! Rezultat je da je u poslednjih mesec dana desetak njih iz bivše vlasti završilo u zatvoru.

Evo, upravo sad dok razgovaramo baš taj koji je tad gradio u centru strpan je u zatvor. Prije toga je pobio neke ljude autom i jedan italijanski bračni par svojom jahtom. Ko što rekoh: kontroverzni poduzetnik.

l Znači, verujte da je važno, kada ste već javna ličnost, biti direktno angažovan u politici?

- Naprosto, ni u jednom trenutku nije dovoljno biti samo hroničar svog vremena nego moraš postati aktivni faktor. Naravno da uvek možeš reći „neću da se bavim time, pametnije je da ćutim, ukaljaću svoj ugled, kloni se politike, sve je to pokvareno”, politika je znamo šta, ali kad sam video sa jedne strane pristojne ugledne građane, a s druge strane polusvet, nisam mogao stajati sa strane. Mislim da je zadatak svih građana, pa i nas muzičara, da se ne držimo sa strane.

l Ranije su vas iz Srbije neki politički i društveni krugovi optuživali da stihom „crkveno se zvono čuje, priziva nove oluje...”, provocirate nove sukobe na Balkanu...

- Pa ja sam o sebi čuo puno toga ružnog sa obe strane, i srpske i hrvatske, a ti koji su me zbog stihova prozivali trebalo je da na časovima hrvatskog ili srpskog jezika, kako vam drago, nauče šta je analiza pesme. Znate ono kada smo u osnovnoj učili pesme i lirske figure, pa ostatak sata, ili časa, kako se to kaže u Srbiji, krene ona analiza i pitanje tipa: „Šta je pesnik hteo da kaže?” E, oni su taj deo časa prespavali. Trebalo je da ulože malo truda, književnost je veoma važna, važno je znati šta je metafora, šta je hiperbola, šta opšta pesnička slika. Eto, to je moj komentar na sve te koji ne znaju šta je pesnik hteo da kaže.

l Vi ste profesor nemačkog jezika. Jeste li razmišljali da napustite domovinu i odete da radite u inostranstvu, kao i veliki broj mladih u vašoj zemlji?

- Ma, nema dana da ne pomislim da se maknem odavde i preselim negde, u Dansku, na primer, u neku državu koja ti uzme porez, ali posle znaš da imaš uredne bolnice, škole, penziju... i da ne nabrajam. Ali opet, ja sam vezan za svoj kraj i ljude, jezikom, kulturom poslom i prijateljima. Znam kako je živeti vani. Rođen sam u Nemačkoj, ali sam sa 13-14 godina odlučio da se vratim u zemlju, u tadašnju Jugoslaviju, moji su roditelji počeli da grade kuću na obodu Zagreba i još tada sam poželeo da živim ovde. Vodio sam se nekim svojim unutrašnjim kompasom i mislim da nisam pogrešio. Teško je bilo kada su počele sve one ratne strahote, majka je pokušavala da me nagovori da se preselim u Nemačku. Ne znam šta bi danas sa mnom bilo da sam se odlučio za život u Nemačkoj, da li bih imao bend ili bih, kao i moji roditelji, završio radeći na pokretnoj traci.

l Mnogo mladih iz Hrvatske poslednjih godina odlazi u Irsku...

- Više puta smo svirali tamo, jeste, dosta je mladih koji tamo rade kao skladištari, konobari... ali su vrlo često i prekvalifikovani za te poslove koje obavljaju. Jer, znate kako je, ti mladi ljudi nisu imali sreće da se ovde zaposle jer nisu poznavali prave ljude, ovde moraš da poznaješ nekog ko poznaje nekog ili da imaš iskaznicu HDZ da bi se zaposlio. To je, zapravo, ključni faktor da se zaposliš, zbog čega mi stojimo ovde gde stojimo...

l Koliko su zapravo Srbija i Hrvatska slične?

- Mislim da obe države imaju problem s mafijašima koji su postali kontroverzni poduzetnici s jakim političkim vezama. To su opasni ljudi za koje zakoni ne vrede. Imate s druge strane ljude koji ne mogu da se zaposle u svojim gradovima ili da napreduju u karijeri jer nisu članovi te sekte. Na delu je negativna selekcija u kombinaciji sa opštim pesimizmom i dirigovanim, medijskim zaglupljivanjem.

l Svojevremeno ste, kao bend, bili angažovani i u borbi protiv nasilja nad ženama, pesma „Šamar” i istoimeni album posvećeni su tome, šta mislite da li se procenat nasilja nad ženama „na ovim prostorima” danas smanjio?

- Problem je i dalje patrijarhalno društvo u kojem živimo. Od našeg „Šamara” tu se nije puno promenilo. Štaviše, pandemija je po svim istraživanjima EU povećala nasilje nad ženama za 39 posto. Muška nesreća, frustracija zbog gubitka posla zbog kovida, onlajn nastava, sve se često lomi preko ženskih leđa. A svi ti tradicionalni stereotipi većinom idu naruku nama muškima. Najveći deo tog kućnog, za državu nevidljivog, posla odrađuju žene. Ukratko, puno je teže biti lepši pol i to ne samo na ovim prostorima.

l Žene su i dalje ugrožene, odnosno još su teže prošle u pandemiji, to kažete?

- Većina nasilja nad ženama dolazi od strane muževa. Crkva u Hrvatskoj, na neki način, sve vreme relativizuje tu vrstu nasilja, u fazonu, pa žena i mora da istrpi malo nasilja, u svakom braku ima iskrica, i slične gluposti. Bivša naša ministarka je mrtva hladna izjavila „tako vam je to u obitelji”.

l Pratite li političku situaciju u Srbiji i regionu?

- Pratim, ali ne tako detaljno. Moram da budem uz ženu koja se ozbiljno bavi politikom ovde u Hrvatskoj, ne stižem da pratim spoljnu politiku.

l Uskoro dolazite u Beograd, na Tašmajdan. Na tom mestu su koncerte držali i rok bendovi poput Riblje čorbe, Bajage, Partibrejkersa, ali znate li da je Taš bio sinonim za jednog od najpopularnijih pevača folka, pokojnog Sinana Sakića?

- Nisam znao! Stvarno?! Moj prvi susret sa Sinanom Sakićem dogodio se kada sam, posle povratka iz Nemačke, neko vreme živeo u Bosni, pa je jedan moj rođak voleo da sluša Sinana. Sećam ga se kao pevača koji je pevao nekako kroz nos, nazalno, i jako, jako emotivno.

l Hoće li i Hladno pivo na Tašu da bude emotivno kao Sinan Sakić?

- Pa, bićemo! Bićemo još emotivniji, jer nije Sinan morao istrpeti godinu i po dana zatvoren, bez koncerata, bez publike, a sad nam se pruža prilika da napravimo najveći samostalni koncert u Beogradu, najveći ove godine sigurno, i biću sigurno na rubu suza, ali ću se truditi da se to u mom glasu ne oseti.

Kurir.rs/Branislav Bjelica