Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog sveštenomučenika Pankratija, episkopa tavromenijskog.

Ovaj svetitelj rođen je u Antiohiji u vreme kada je Gospod Isus hodao kao čovek među ljudima na zemlji. Nakon što su čuli za Hristova čuda Pankratijevi roditelji poželeli su da vide Gospoda Čudotvorca. Zajedno sa Pankratijem došli su u Jerusalim, gde su videli Isusa, čuli Njegove reči i videli Njegova čudesa. Tu se Pankratije upoznao sa apostolom Petrom.

Po vaznesenju Gospodnjem i roditelji i sin krstili su se u Antiohiji. Pankratije se povukao u neku pešteru u Pontu, gde ga je apostol Petar našao, pa u dogovoru s apostolom Pavlom postavio za episkopa tavromenijskog na Siciliji. U tom gradu sveti Pankratije počinio je velika čudesa: razorio idole, krstio nekrštene, a utvrdio krštene i dobro je upravljao crkvom Božjom.

Neki neznabožni vojvoda Akvilin, nakon što je čuo da je ceo grad Tavromen postao hrišćanski, pošao je s vojskom u taj grad da ga poruši i poubija sve hrišćane. Pankratije sveti ohrabrio je verne da se ne boje, a sam sa svojim sveštenstvom izašao je van grada noseći u ruci nepobedivo oružje - časni Krst. Kada se vojska približila gradu, na nju je pala neka tama i obuzeo je strah velik. Nastala je velika pometnja tako da su se napadači okomili jedan na drugog, izboli se i isekli mačevima.

Tako je Božji ugodnik Pankratije spasio grad i svoje stado silnom svojom molitvom pred Gospodom. Najzad, ubijen je kamenjem od nekih zavidljivih i zlobnih neznabožaca, i upokojio se u Gospodu. Njegove svete mošti nalaze se u Rimu.

Kurir.rs