KAZNE: Medicinarima i do 15 godina robije ako zaraze pacijenta!
Ukoliko se pacijent dokazano zarazi koronavirusom u nekoj zdravstvenoj ustanovi ili zbog toga i premine, on ili njegova porodica u potonjem slučaju, mogu da traže i dobiju naknadu štete, a moguće je i krivično gonjenje zdravstvenih radnika, pa i kazna do 15 godina robije.
Priču o tome da svi pacijenti koji iz medicinskih razloga ne mogu da se vakcinišu, a zaraze ih tokom lečenja lekari ili sestre koji neće da se pelciju, treba da traže i dobiju odštetu pokrenuo je dr Tomislav Stevanović. Doduše, pitanje je koliko bi teško bilo dokazivo da li je pacijent zaražen zato što lekar nije vakcinisan, ali ako je moguće priložiti dokaze da je osoba zaražena baš u toj zdravstvenoj ustanovi, najmanje je pet zakona na koje se pacijent ili njegova porodica mogu pozvati prilikom traženja kazne ili odštete - o obligacionim odnosima, zdravstvenoj zaštiti, pravima pacijenata, zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, kao i Krivični zakonik.
Sonja Hadži Borjanović, advokatica iz Udruženja za zaštitu prava pacijenata Help, objašnjava za Kurir da, pod uslovom da se nedvosmisleno utvrdi da se osoba zarazila u medicinskoj ustanovi i usled toga preminula, članovi uže porodice (bračni drug, deca, roditelji, kao i braća i sestre ako su živeli u istom domaćinstvu u momentu smrti) imaju prava na naknadu nematerijalne štete za duševni bol zbog gubitka bliskog srodnika, kao i naknadu materijalne štete (troškovi u vezi sa sahranom, izgubljeno izdržavanje i sl.), a po odredbama Zakona o obligacionim odnosima.
- Saglasno Zakonu o pravima pacijenata, pacijenti imaju pravo na kvalitet pružene zdravstvene usluge i pravo na bezbednost pacijenata, što je u ovom i sličnim slučajevima uskraćeno. Mogu podneti krivičnu prijavu tužilaštvu protiv odgovornog lica u medicinskoj ustanovi za teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259 Krivičnog zakonika u vezi s krivičnim delima iz člana 249, prenošenje zarazne bolesti, ili člana 251, nesavesno pružanje lekarske pomoći usled koga je nastupila smrt jednog lica, gde je zaprećena maksimalna kazna zatvora do 12 godina. Kazna može bit i do 15 godina ako je reč o maloletniku ili trudnici, jer se može pozvati i na član 121. Nadležno tužilaštvo vodi postupak u vezi sa podnetom krivičnom prijavom - objašnjava advokatica.
U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, navodi ona, predviđena je obaveza medicinara da obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa stručnim standardima, usvojenim vodičima dobre prakse, protokolima lečenja i kodeksom profesionalne etike.
- Predviđeno je pravo uže porodice da podnese Ministarstvu zdravlja zahtev za vanrednom spoljnom proverom kvaliteta stručnog rada medicinske ustanove i zdravstvenih radnika i saradnika koji su lečili ili bili u kontaktu sa osobom koja je zaražena i preminula, ili pak odgovornog lica ako je do zaražavanja došlo usled nepoštovanja propisanih epidemioloških mera tokom proglašene epidemije koronavirusa. Po podnetom zahtevu se traži prethodno mišljenje nadležne Republičke stručne komisije, nakon čega se odlučuje o opravdanosti podnetog zahteva i o donetoj odluci ministarstvo izveštava podnosioca zahteva - kaže Borjanovićeva.
Pod istim uslovima, kao i kada dođe do smrtne posledice, zaraženi pacijent takođe ima pravo na naknadu nematerijalne štete ukoliko je došlo do invaliditeta, umanjenja životnih aktivnosti, pretrpljenog straha, bolova i eventualne naruženosti, te naknadu materijalne štete ukoliko je ista nastala (gubitak zarade, troškovi lečenja i sl.).
- Narušavanje ili pogoršanje zdravlja zbog zaražavanja takođe može biti predmet krivičnog postupka, s tim da su zaprećene kazne zatvora od tri godine maksimalno ili do maksimalno osam godina ukoliko se radi o teškom narušavanju zdravlja. I u ovom slučaju može se podneti zahtev za vanrednu spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada medicinske ustanove i zdravstvenih radnika i saradnika, kao u slučaju nastupanja smrti - objašnjava advokatica i dodaje da su ova četiri zakona najbitnija, ali da se može pozvati i na Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji reguliše i sprovođenje epidemiološkog nadzora i mera.
Kurir.rs/J. S. Spasić
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore