Krizni štab za suzbijanje kovida još uvek nije dao zvaničnu preporuku o tome kako će od 1. septembra izgledati nastava u osnovnim i srednjim školama, ali sagovornici Kurira ističu da su, s obzirom na ekspanziju delta soja, kao i nedovoljan broj vakcinisanih, male šanse da osnovci i srednjoškolci u Srbiji 1. septembra sednu u klupe po regularnom, klasičnom modelu kakav pamtimo od pre pandemije.

Najverovatnije je, kako kažu, da nastava bude organizovana kao i prošle godine, po nekoj vrsti kombinovanog modela, te da bi i đaci i roditelji trebalo da se pripreme na scenario kakav je većim delom bio aktuelan prethodne školske godine.

Vakcinacija je važna

djerlek.jpg
Pink tv printscreen 

Dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, rekao je juče da ne može biti postignut zadovoljavajući broj vakcinisanih do kraja avgusta, kada će biti doneta odluka o načinu održavanja nastave u školama i da je potrebno do tada povećati obim vakcinacije.

- Videćemo za mesec dana kakva će biti epidemijska situacija i krizni štab će sigurno odlučiti u tom trenutku šta je najbolje za naše školarce - naveo je Đerlek za RTS, a sumnju da će se nastava odvijati na regularan način izrazio je i epidemiolog i član kriznog štaba dr Predrag Kon koji je na TV Pink, takođe, istakao da vakcinisanost nije kako treba, te da je pitanje kako će se nastava obavljati.

branko-ruzic.jpg
Prinstcreen TV Pink 

Sa druge strane, ministar prosvete Branko Ružić kaže za Kurir da konačna odluka još uvek nije doneta i da pre svega zavisi od epidemiološke situacije.

Forum beogradskih gimnazija

Trebalo bi uvesti obaveznu vakcinaciju prosvetara

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže za Kurir da ne bih imao ništa protiv toga da nastavnici, koji rade sa učenicima i koji su zbog velikih grupa u konstantnom riziku, budu u kategoriji stanovništva koji podležu obaveznoj vakcinaciji. Ako je to uslov da školska godina bude normalna onda bi to, kako kaže, vredelo:

- Bićemo u problemu ako opet budemo imali školsku godinu kakva je bila prethodna. Pitanje je koliko nas takvih školskih godina još čeka, koliko će dugo učenici biti podeljeni po grupama i koliko dugo ćemo imati samo privid nastave. Efekti ovakve nastave nisu zadovoljavajući i ovo je samo neko održavanje i nema reči o kvalitetu.

- Krizni štab će kao i do sada doneti preporuku na osnovu epidemiološke situacije, a ovu preporuku kasnije usvaja vlada. U ovom trenutku se ne može reći da li će nastava biti regularna ili će se realizovati po nekom modelu. Pratimo situaciju i o toj temi će se još detaljno razgovarati, ali ono što je svakako jako bitno za zaustavljanje virusa je da se što veći broj građana vakciniše. Dovoljan broj vakcinisanih i kolektivni imunitet omogućiće i da se školska godina odvija neometano - zaključuje Ružić.

Sednica Kriznog štaba

Međutim, kako nezvanično saznajemo, sledeća sednica kriznog štaba bi trebalo da bude održana do kraja nedelje, a jedan od modela koji se u štabu razmišlja je da školska godina, zbog pretećeg delta soja koji već pravi haos u Evropi, krene sa kombinovanim modelom, koji podrazumeva da đaci do četvrtog razreda, kao i do sada, idu svakog dana u školu u dve smene - od 8 i 11 sati, a stariji osnovci i srednjoškolci po kombinovanom modelu, odnosno da jedan deo nastave slušaju onlajn, a drugi deo u školi.

0601--nebojsa-mandic.jpg
Nebojša Mandić 

Ovaj scenario najrealnije deluje i Jasni Janković, predsednici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS):

- Jasno je da đaci najverovatnije neće moći da se regularno vrate u školske klupe. I roditelji i deca treba da se pripremaju da će od 1. septembra opet biti neka vrsta kombiniovane nastave. Ovo za posledicu ima ne samo lošiji kvalitet nastave, već i lošiju komunikaciju među decom, te se mora naći način da se i prosvetni radnici i ostali građani motivišu na vakcinaciju.

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije

Đaci se zbog korone ne poznaju

Jasna Janković, predsednica USPRS, kaže za Kurir da je taj sindikat predložio da se broj učenika u prvom i petom razredu osnovne škole, kao i prvom srednje, smanji i da ta odeljenja broje između 18 i 20 učenika, da bi bar oni, kako navodi, mogli da prate nastavu u celini.

foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

- Oni su najosetljivije grupe, jer se ne poznaju međusobno. Mi sada imamo situaciju da, na primer, učenici koji će od septembra biti šesti razred se maltene i ne poznaju jer su cele prošle godine bili na kombinovanoj nastavi. Učenici koji će sada biti treći razred su, kada je počela korona, bili prvaci i od marta te godine nemaju redovnu nastavu i praktično ne znaju šta je to - navodi Jankovićeva koja smatra i da bi trebalo da se poveća i broj učitelja za mlađe osnovce, jer se oni bili preopterećeni time što su polovini odeljenja svakog dana predavali u smeni od osam sati, a polovini u smeni od 11.

Kurir.rs/Ružica Kantar