Sajt Vol strit žurnala objavio je danas priču jNjujorčanina koji je, gotovo čitavu 2020. godinu proveo u Beogradu gde je potražio spas od korone, i kako sam kaže, nije pogrešio

WSJ je objavio priču sa naslovom "Jedno od retkih utočišta u godini Kovida". Ovo je deo njegove priče:

"Za jednog Njujorčanina, odluka da veći deo 2020. godine provede u Beogradu u Srbiji bila je oslobađajuća. Kada je Covid-19 prošlog proleća zahvatio Njujork, imao sam oko 60 godina i oporavljao sam se od traumatske povrede mozga koja je, prema nekim standardima, „trebala“ da me odnese nekoliko godina ranije.

Ne samo da sam preživeo, već sam ponovo osetio glad za životom, da bih se zatekao na najgoroj tački pandemije u SAD. Nekoliko prijatelja je umrlo, a ja sam gledao televizijske slike improvizovanih mrtvačnica koje su se zajedno šunjale po gradu u šatorima, kamionima i Central park. Moje komšije i ja smo se oprezno stiskali dok smo putovali u predvorje naše stambene zgrade, dišući plitko, spljoštajući se uz zidove.

Do avgusta mesecima nisam izlazio iz zgrade. Bez para, u penziji, odrasla deca zauzeta školom ili poslom, shvatio sam da nikome nije potrebno moje prisustvo. Sve što sam želeo je mesto da provedem još jednu zimu u razumnom ljudskom dostojanstvu, tokom koje sam mogao da čitam, razmišljam i slušam muziku koju volim. Ali svaki dan je izgledalo kao da se druga zemlja zatvorila za posetioce, a još nije bilo ni glasina o vakcini.

Jednog popodneva kada je anksioznost postala alarmantna, da bih preživeo istraživao sam nekoliko sati i kupio kartu u jednom pravcu za Beograd. Pozvao sam i rezervisao, kao da naručujem picu.

Zemlja je još uvek bila otvorena za Amerikance, stopa zaraze bila je znatno niža nego u SAD, a preko noći je iz JFK leteo AirSerbia, što bi me odvelo od sveta do sveta, za osam sati leta.

Kad sam stigao, prošao sam carinu za 10 minuta i sat kasnije spavao u svom beogradskom hotelu. Za nekoliko dana uzeo sam mali, ali udoban stan iz doba komunizma na Dorćolu, posvećenom starom naselju u blizini hotela Moskva i tvrđave Kalemegdan, na ušću Save u Dunav.

Moja kirija je bila 550 dolara mesečno, uključujući režije i balkon. Tamo sam pomislio da bih se mogao zakopati i preživeti neko vreme, čekajući bolja vremena. Beograd me oduševio od početka.

Gotovo čitavu godinu dana pandemije proveo sam u Srbiji, i preživeo. Malo je reći da sam oduševljen zemljom i odnosom prema stranicma. Ponovo dišem i udišem život punim plućima. Srbija je bila jedna od retkih zemalja koja je na izvrstan način štitila svoje građane, od nabavke vakcina do izgradnji kovid bolnica.

Jedno od prvih iznenađenja bilo je koliko je lako biti u kontaktu. Kupio sam sveže proizvode na jednoj drevnoj pijaci, naučio gde idu putevi i kako se izgovaraju njihova imena. Bio je to prvi put od mojih ranih dvadesetih da nisam imao pojma šta će doneti sledećih nekoliko meseci, što je bilo i zastrašujuće i oslobađajuće.

Ali prošle jeseni nismo mnogo šetali. Srbija je od početka virus shvatila ozbiljno, ali ne histerično; nikada nije bio okidač za raspravu. Prodavnice nikoga nisu pustile unutra bez maske, a mi smo strpljivo čekali u intervalima od pet stopa bez ikakvih sugestija da je bilo čija „sloboda“ napadnuta", napisao je između ostalog Amerikanac.

Kurir.rs