AKADEMIK VLADIMIR KANJUH: Nevakcinisani 30 puta ugroženiji od vakcinisanih, NOVI TALAS nam vrlo brzo preti!

Fantazija je da su u laboratoriji istovremeno stvoreni i virus i vakcine. Primiti vakcinu je moralna obaveza, navodi čuveni doktor i akademik Vladimir Kanjuh

Opasne mutacije

- Delta soj je već više puta mutirao, ali su naročito značajne dve mutacije, koje se odnose na S protein šiljka virusa i verovatno zbog toga brže ulazi u ćelije čoveka. Za 40-60 odsto je zarazniji od britanskog soja, koji je dominirao Evropom i Srbijom tokom marta i aprila 2021. U Sidneju je bilo dovoljno samo 5-10 sekundi da se zaraze ljudi koji su prolazili jedan pored drugog u zatvorenom tržnom centru. Potrebno je 200 "klica", a ne 500 (kao kod drugih sojeva) za zarazu. Pokazuje drugačije simptome - dominantna je glavobolja, malaksalost, bol u grlu i curenje nosa (kao prehlada, kijavica), a nema gubitka osećaja za miris i ukus; češće napada mlađu populaciju; otporniji je na toplotu; otporan je na lečenje koktelom monoklonskim antitelima - naveo je Kanjuh u radu.

Besmislene teorije zavera

On apeluje na građane da se vakcinišu, jer je to, kako kaže, moralna obaveza.

- Brzo širenje delta soja, zapostavljanje i nedovoljno kontrolisanje epidemioloških mera i najznačajnije - ako se ne poveća broj vakcinisanih, preti nam, kad zahladni, nov talas kovida 19! Svako ko je nevakcinisan ima 30 puta veći rizik da dobije kovid 19. Što je veće i duže širenje virusa kod nevakcinisanih - virus češće mutira i stvara nove sojeve, na koje možda postojeće vakcine neće delovati. Plan država G7 je da se do 2022. godine vakciniše populacija celog sveta - navodi akademik.

Kanjuh se osvrnuo i na teorije zavera, odnosno na tvrdnje da je virus pušten iz laboratorije. Kako naglašava, fantazija je da su u laboratoriji stvoreni istovremeno i virus i vakcine.

- Većina naučnika smatra da je nastao spontanom evolucijom, tj. da nije napravljen u laboratoriji. Argumenti u prilog tome su: ubrzo posle početka epidemije kovida 19 Kinezi su sekvencirali ceo genom virusa i obznanili ga celom svetu; mutirani molekularni mehanizam kojim virus ulazi u ćeliju nije napravljen u laboratoriji, jer postoji i kod slepih miševa i pangolina - navodi Kanjuh. Dodaje da je čovek počeo da "imitira Boga", da upravlja i ubrzava evoluciju, pa se tako, tehnički, virus može napraviti u laboratoriji, ali to verovatno nije slučaj s koronavirusom.

Pokazali smo čojstvo i junaštvo

On u svom radu odgovara i na pitanje šta ako se sutra pojavi neki virus koji je zarazniji od morbila i ubitačniji od ebole. Iskustvo sa ovom pandemijom, smatra Kanjuh, može i te kako biti od koristi.

- Moraju se pronaći lekovi protiv virusa kao što postoje antibiotici protiv bakterija. Vakcine su, naravno, dragocene, ali na njih treba čekati nekad godinama da se naprave bezbedne i delotvorne. Treba postići globalnu svetsku solidarnost, saosećanja, empatiju, velikodušnost za pomoć slabijima i siromašnima. Bogate zemlje i pojedinci moraju pomoći siromašnima. Kloniti se mržnje i optuživanja drugih zemalja, etničkih i verskih manjina. Boriti se za naučnu istinu, a ignorisati teorije zavere. Primeniti čuvenu rečenicu Marka Miljanova o junaštvu i čojstvu i na kovid 19. Junaštvo su pokazali zdravstveni radnici, a čojstvo građani, koji su se držali epidemioloških mera, vakcinisali su se i time čuvali druge od sebe - navodi akademik.

On predlaže šta treba raditi ubuduće.

- U praktičnoj budućoj borbi koristiti iskustva iz sadašnje pandemije kovida 19. Imati unapred pripremljene relevantne krizne štabove. Osposobiti za borbu zdravstvenu službu: kadrovski, institucionalno i prostorno, snabdeti je unapred odgovarajućim aparatima, vakcinama i lekovima. Treba imati sopstvenu proizvodnju vakcina, lekova, relevantnih aparata itd. Treba odmah stvoriti specijalne bolnice za opasne virusne zaraze. Takođe, specijalne obdukcione sale i odgovarajuću opremu za obducente i njihove saradnike kako bi nesmetano mogle da se vrše preko potrebne obdukcije. Odmah početi sa favorizovanjem relevantnih medicinskih i bioloških specijalnosti: preventivna medicina, virusologija, infektivne bolesti, molekularna biologija, genetika, patologija, mikrobiologija. Takođe, posebno organizovati udruženja, institucije i laboratorije farmaceutske industrije i bazične nauke za istraživanje lekova i vakcina protiv virusa. Nije problem države: borba protiv kovida 19 ili održavanje privrede, već i jedno i drugo, jer kovid 19 slabi privredu, a slaba privreda otežava borbu protiv kovida 19. Imati unapred plan za reorganizaciju privrede i njen nagli prelaz na uslove privređivanja u uslovima pandemije - zaključuje Kanjuh.

U pomenutom radu Kanjuhu su saradnici bili Nebojša Antonijević, Snežana Kanjuh i Momir Pušac.

(Boban Karović)