ČARLS SIMIĆ I VOLT BOGDANIĆ - ŽIVOT POSVEĆEN TRAGANJU ZA ISTINOM

Nagrade ne dolaze slučajno

Slobodne reči spajaju svet

Pored srpskog porekla i Pulicerove nagrade, ova dva čoveka imaju nešto što ih neraskidivo povezuje. Iako generacijski različiti, svako od njih je u svojoj oblasti tokom prethodnih decenija bio neumoran tragalac za istinom. Mogućnost da se ono što misliš i osećaš iskaže javno, jasno i glasno, bila je ideja za kojom su njihovi očevi krenuli na neizvestan emigrantski put preko Atlantika. Sinovi su, svaki na svoj na način, prihvatili to nasleđe i nastavili da svojim delom pokazuju koliko je važna svaka javno izrečena reč.

Simić je rastao u Beogradu tokom teških ratnih i poratnih godina pete decenije prošlog stoleća. Na put preko okeana krenuo je naoružan osmehom odvažnih dečaka sa beogradske kaldrme. Takvom detetu su autoriteti mogli da budu samo oni koji to zaista i jesu. Čoveku koji je postao majstor sklapanja reči bilo je nemoguće „prodati praznu priču“.

Bogdanić je sa druge strane tokom odrastanja u malom industrijskom gradiću u Indijani bio u stalnom kontaktu sa pripadnicima tamošnje brojne srpske zajednice. Vodilo se računa o tome ko je kakav, ko šta priča, i naravno još više ko šta zaista i radi. Njegova urođena intolerancija na nepravdu bila je prirodno podstaknuta takvim okruženjem.

U ključnim momentima njihovih karijera ima i naznaka čuvenog srpskog inata, ali u njegovom pozitivnom obliku. Kao ljudi koji znaju i veruju da su u pravu, nisu mogli da ćute. Bogdanić je razotkrivao brojne afere, Simić je svojim pesmama davao drugačiji uvid u svet koji nas okružuje. Svaki put otvoreno, bez uvijanja i kompromisa.

Nije lako, nikada i neće biti, ali drugačije se ne može

Bez obzira na okruženje u kome su stvarali, ova dva čoveka su uvek hrabro koristila pravo na slobodnu reč. Često nauštrb sopstvene udobnosti, ali uvek posvećeno i do kraja. Volt Bogdanić se u karijeri susreo sa najvećom tužbom koju je neka kompanija ikada podnela protiv nekog novinara. Nije podlegao pritisku i pokazalo se da je govorio istinu. Čarls Simić je prihvatao razne poslove, danju radio, noću studirao, sve vreme gradeći sopstvene stihove i ne odustajući od toga da saopšti drugima šta misli i oseća.

Dosledni svom izboru da slobodno govore, činili su i nastavljaju to da čine odgovorno i neumorno. Da li je to jednostavno? Sigurno nije. Da li je ispravno? Svakako jeste.

Priznanja svedoče

Čarls Simić dobio je Pulicerovu nagradu za poeziju 1990 godine za pesničku zbirku „Svet se ne završava“. Posebno priznanje odato mu je izborom za Pesnika laureata Kongresne biblioteke u Vašingtonu (The Poet Laureate Consultant in Poetry to the Library of Congress 2007-2008). Takođe je dobitnik brojnih drugih pesničkih nagrada i priznanja: PEN Translation Prize (1980), Ingram Merrill Foundation Fellowship (1983), MacArthur Fellowship (1984–1989), Pulitzer Prize finalist (1986), Pulitzer Prize finalist (1987), Pulitzer Prize for Poetry (1990), Wallace Stevens Award (2007), Frost Medal (2011), Vilcek Prize in Literature (2011), The Zbigniew Herbert International Literary Award (2014), Zlatni venac Struških večeri poezije (2017).

Volt Bogdanić je Pulicerovu nagradu dobio tri puta: 1988. godine, za tekstove o problemima sa medicinskim testiranjem objavljene u Wall Street Journal-u, 2005. godine, za tekstove u New York Times-u o nesrećama na prelazima železničkih pruga u SAD, i 2008. godine, za razotkrivanje putanje kojom toksične supstance dospevaju širom sveta u određenim proizvodima nastalim u Kini. Dobitnik je i četiri nagrade Džordž Polk, Loeb nagrade za životno dostignuće, kao i brojnih drugih priznanja.

Saznajte više: www.vistesvet.com

Vi ste svet

Ambasada SAD odaje priznanje vama koji sanjate snove čitavog sveta

Promo tekst