PRE 106 GODINA NA ČUKARICI JE PORINUT PRVI SRPSKI REČNI OKLOPNI ČAMAC: Jadar je bio ponos SRPSKE VOJSKE i rečne flotile!
Na današnji dan navršava se 106 godina od kada je sagrađen prvi srpski oklopni ratni brod "Jadar", koji je ubrzo uključen u herojsku odbranu Beograda od napada Austrougarske vojske sa reke. U čast tog jubileja 6.avgust je od proglašenja Srbije kao suverene države 2006. posle razlaza sa Crnom Gorom proglašen kao Dan rečnih jednica Vojske Srbije.
Srbija je posle antentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda našla pod udarom Austro Ugarske, koja je mesec dana od tog čina objavila rat Srbiji. Prvi udar na Srbiju je došao upravo sa reke kada su austrougarski rečni monitori otvorili vatru na Beograd.
Ovom napadu Srbija se za razliku od kopna nije ima čime suporstaviti autrougarskoj vojsci i njenim rečnim snagama. Nisu postojali ni brodovi, a još manje obalska artiljerija koja je mogla da ošteti ili potopi oklopljene rečne monitore.
Herojska pobeda na Ceru, koja je bila prva pobeda Saveznika u Prvom svetskom ratu, uticala je na saveznike da pošalju opremu i oružje za odbranu sa reka. U Beograd tad su doturene morske mine i engleska torpeda za odbranu od monitora i topovi kalibra 120 i 150 mm.
Tada je Komanda odlučila da je vreme da se formira flotila, koja bi se suprostavila monitorima na rekama. Prve snahe bile su malobrojne, a nije bilo ni plovila. Srpska flotila mogla je samo da se organizuje za odbrambena dejstva na rekama u samom Beogradu i oko njega. Ljudi i plovila nije bilo dovoljno. Odlučeno je da gro nove jedinice stvarana je od branioca koji su štitili rukavac kod Čukarice i držali zonu oko Ade Ciganlije. Na toj zoni postavili su minske prepreke, savezničke torpedne baterije i mornaričku artiljeriju.
Za prvog komandanta izabran je potpukovnik Milan J. Radojević koji je bio komandant odbrane Ade Ciganlije.
Prvo dejstvo nove jedinice bilo je oktobra 1914. kada su iz drvenog čamca bile položene mine od kojih je stradao autougarski monitor "Temeš". Druga akcija bila je u martu 1915. kada su pripadnici ove jednice meinama kod sela Vinča potopili transportni brod pun municije koji je bio namenjen turskoj vojsci na Galipolju.
Obaveštajne procene ukazivale su da će Austrougarska nova oafnziva krenuti na jesen 1915. Bilo je potrebno izvršiti popunjavanje srpske vojske municijom, naoružanjem. U te planove uključili su se i pripadnici flotile. Jedan od nužnih prioriteta za funkcionisanje ove jedinice i odbranu bilo je postojanje plovila. U taj posao uključena je Srpska brodarska radionica koja se nalazila na sredini čukaričkog zimovnika. Ova brodarska radionica uglavnom je radila manja i srednja plovila, kao i gvozdene šlepove.
Prvi brod koji su brodgraditelji obnovili bio je "Forte". Tad je po zamisli Đoke Popovića i Milojka Vanića izgrađen prvi srpski rečni oklopni brod koji je dobio ime "Jadar", u slavu pobede na Jadru i prve savezničke pobede u Prvom svetskom ratu na Ceru.
U pitanju je bio motorni oklopni brod. Jadar je porinut u Savu kod Čukarice na Preobraženje 6/19. avgusta 1915. godine
Svečanom činu porinuća prisustvovali su komandanti 7. pešadijskog puka I poziva potpukovnik Milisav Lešjanin i 11. pešadijskog puka I poziva potpukovnik Milijan Nedeljković. Brod je bio naoružan mitraljezima i lakim topovima. Jadru su se ubrzo pridružili i motorni čamci "Sloboda", "Pobeda" i "Sveti Đorđe", a u sastav Flotile ušli su i brojni šlepovi, splavovoi i 100 drvenih čamaca na vesla.
Posle Jadra u planu je bila izgradnja jpš dva oklopna čamca "Bosna" i "Dalmacija" koji bi trebali da imaju topove u kulama na pramcu.
Herojski ispit flotila je položila kada je 6. na 7. oktobar krenula ofanziva feldmaršala Menkenzena. Prvi udar prilikom prelaska reke Save i Dunava upravo su osetili pripadnici flotile. Oni su se u bitci za Beograd istakli prodorima u pozadinu neprijatelja, sprečavanje formiranja pontona, nejgov rušenje i prebacivanje boraca na Adu Ciganliju gde su austrougarski vojnici uspeli da pređu. Osim boraca jednice flotile prevozile su i hranu, municiju i ranjenike.
Svi brodovi koji su učestvovali u borbama su pretrpili teška oštećenja od artiljerije sa obale, kao i od monitora. Neprijatelj je bio toliko nadmoćan da srpskim borcima nije preostalo ništa drugo nego da se povuku. Tad su i napuštena sva plovila, pa i Jadar sa koga je skinuto svo naoružanje.
Konačan kraj herojske borbe srpske flotile bio je 9. oktobar. malobrojni branioci su dva dana odolevali rečnim monitorima i obalskoj artiljeriji. Srpska flotila je uprkos skromnim sredstvima pokazala herojstvo i motivisanost, a posebno umešnost da se u najtežem vrmenu proizvede prvi srpski ratni rečni brod Jadar.
Kurir.rs/A.Mlakar
"VIDE DA SRBIJA NAPREDUJE BRŽE OD NJIH" Predsednik Vučić o napadima iz Zagreba: "Srećan sam što mi nemamo tu vrstu frustracije i kompleksa kako oni imaju prema"