UKRAJINSKA DOKTORKA NAPUSTILA RODNU ZEMLJU ZBOG SINIŠE: Ja sam ovde srećna, volim jake muškarce, a Siki je baš takav!

Život jeste čudo i često to shvatimo u životima sasvim običnih ljudi, naših prolaznika.

Imaju trogodišnju ćerku Milicu, a ona je već skoro dve godine lekar u Hitnoj pomoći prokupačkog Doma zdravlja.

- Upoznali smo se preko interneta, ni sama ne znam kako, jer mu je profilna slika bila strašna. Onda smo putem skajpa svakodnevno pričali. On nije znao ruski, ja nisam srpski, ali smo se super sporazumevali. Od početka je bio uporan da dođem, ali sam ja morala da rešim svoje privatne obaveze, da zatvorim privatnu firmu koju sam imala, sakupim novac za kartu i u Srbiju sam stigla 26. decembra 2016. godine. Kako ništa ne prepustam slučaju, imala sam povratnu kartu - kroz smeh nam priča Irina.

Ona dodaje da svom suprugu nije rekla da je lekar, odnosno subspecijalista pulmologije, jer je još u Ukrajini nakon određenog vremena rada u bolnici, odustala od medicine i otvorila privatnu firmu.

-Tamo su lekari mnogo loše plaćeni. U vreme kada sam došla, plata pulmologa je bila 85 evra, sada je zbog ove situacije 150 evra. Zato mu nisam ni pominjala, da sam lekar jer sam odustala od medicine i tek je to saznao od moje majke - dodaje naša sagovornica.

Irinina sestra je stomatolog, a zet pedijatar koji ima svoju kliniku, roditelji su joj u penziji.

Dileme nadalje nije bilo. Ispostavilo se da su savršen par i da se u potpunosti dopunjuju, pa su se venčali 17. januara 2017.godine.

- Da se razumemo, u Ukrajini sam imala dobar život, posao, ali nisam naišla na muškarca svog života. To se promenilo kada sam upoznala Sinišu - priznaje Irina.

I tako je krenuo njen novi život u potpuno nepoznatoj sredini. Vedra, smirena, ona se lako uklopila.

- Bila je puka slučajnost što sam je kontaktirao, ali čim sam to uradio i krenuo da pričam sa njom, ni u jednom trenutku nisam imao dilemu i znao sam da je ona žena mog života. Zbog novogodišnjih i svih januarskih praznika, jedva sam čekao da sve to prođe i da se venčamo. Onda je sve krenulo svojim
tokom. Irina je nostrifikovala diplomu, položila državni i sada ima zvanje doktora opšte medicine.

Kada se uvede zakon o nostrifikaciji subspecijalizacija, biće i ovde pulmolog- objašnjava nam Siniša, koji se kao pravi Srbin trudi da malo sakrije koliko voli svoju suprugu...

- Ja sam ovde srećna, volim jake muškarce, a Siki je baš takav. Lepo smo podelili obaveze, ja se brinem o atmosferi u kući i zdravlju, a on se bavi papirologijom i svim ostalim meni toliko nevažnim stvarima. Učim svakog dana i po malo sam ljuta na njega što mi nije našao nastavnika da još bolje naučim srpski - iskrena je Irina.

Sve će doći, nigde ne žure, to se oboje slažu. Važno im je da uživaju u svom zajedničkom životu i da njihovo dete raste u zdravoj porodici.

SRBI VIŠE VOLE DECU

Kada upoređuje život u Prokuplju i Harkovu, Irina kaže da ima mnogo razlika. Život u većem gradu je lepši, ali ovde je za porodicu bolje.

- Srbi mnogo više vole decu. Kod nas je to nekako hladnije. Ono što me je na početku zbunjivalo je što kada izađemo da prošetamo ne znamo kada se vraćamo kući, jer stalno usput neko naiđe, stajemo, nešto pričaju. To mi nikako nije bilo jasno. Ja sam živela u soliteru i prve komšije nikada nisam ni videla - prenosi nam svoj utisak o Srbiji naša sagovornica.

(Kurir.rs/B. R.)