Tri nedelje je preostalo do početka nove školske godine, a ne samo da još nije poznato kako će nastava izgledati, već u poslednje vreme dobijamo različite informacije, koje unose zabunu u ionako stresan predškolski period za đake, nastavnike i roditelje.

Konačna odluka o predstojećoj školskoj godini trebalo bi da bude doneta u narednih desetak dana na relaciji Krizni štab - Ministarstvo posvete, a umnogome će zavisiti od epidemiološke situacije u zemlji koja se pogoršava iz nedelje u nedelju.

I dok roditelji razmišljaju da li da prvo krenu u nabavku udžbenika, bilo novih ili polovnih, ili tehničke opreme poput laptopova i tableta, u slučaju da ponovo bude ozvaničena onlajn ili kombinovana nastava, članovi Kriznog štaba poslednjih dana kao da se utrkuju s novim, različitim, često nerealnim rešenjima.

fafgdre.jpg
Foto: Shutterstock

U poslednjih pet-šest dana smo čuli: sva deca će ići normalno u škole, ali da će morati non-stop da nose maske; bio je predlog da sva deca, ukoliko žele da pohađaju nastavu u učionicama, moraju da budu vakcinisana; čuli smo i da će biti obavezno testiranje đaka jednom nedeljno, bilo PCR ili brzim antigenskim testovima, a na kraju i da bi u gradovima i opštinama u kojima je zadovoljavajući stepen vakcinacije đaci trebalo normalno da idu u školu, a u onima gde je malo vakcinisanih, da se ide onlajn.

Odvajanje vakcinisanih i nevakcinisanih

- Odvajanje vakcinisanih od nevakcinisanih učenika starijih od 12 godina jedino je logično rešenje koje vidim za početak školske godine. Oni koji su primili vakcinu da idu na nastavu, a oni koji nisu da budu na onlajn nastavi - rekao je pre nedelju dana epidemiolog dr Predrag Kon.

Kako je objasnio, “iako je preporučena, gotovo uopšte da nema vakcinacije dece starije od 12 godina”.

- Kao epidemiolog tvrdim, i to je živa istina - pravljenje kolektiva u kom se mešaju vakcinisani i nevakcinisani virusu praktično ostavlja motor da živi koliko god hoće. Ali odluku mora da donese Ministarstvo prosvete. Ne možete da ostavljate zajedno zaštićene i nezaštićene, i to prvenstveno u interesu nezaštićenih. Što se tiče mlađih od 12 godina, to treba da reši Ministarstvo prosvete, a najverovatnije će biti da učenici od prvog do četvrtog razreda idu na nastavu, a petog i šestog da kombinuju dan onlajn, dan nastava. I nošenje maski je obavezno.

Dan kasnije, međutim, dr Kon je svoju izjavu malo korigovao.

- Kao i kovid propusnice, tako je i odvajanje učenika nešto što deluje logično, posebno što ne znamo kod mladih koliko vakcina štiti od prenošenja. Ja sam izjavio juče to, ali moram da korigujem stav - previše je kompleksno da bi bilo idealno. Idealno bi bilo da su sva deca vakcinisana, toga neće biti i toga smo svesni. Ministarstvo prosvete će zajedno sa Institutom za javno zdravlje “Batut” doneti profesionalnu odluku. Tu razne stvari dolaze u obzir. Ono što je prošle godine izašlo bilo je vrlo korektno za tadašnju situaciju, verujem da će tako biti i sad - rekao je dr Kon.

1003-shutter.jpg
Foto: Shutterstock

Neki normalno u školu, a neki "razređeni"

Da je Krizni štab zauzeo stav da se snažno preporuči vakcinacija učenika starijih od 12 godina, potvrdio je član tog tela dr Branislav Tiodorović. Uz napomenu da preporuku školama nije poslao Krizni štab, već Ministarstvo prosvete u saradnji sa Institutom “Batut”.

- Moramo da vidimo kakva će biti epidemiološka situacija tokom avgusta, pa ćemo tada moći da kažemo koji je naš konačan stav. U ovom trenutku stav je da, kao i do sada, do petog razreda deca mogu da idu slobodno, bez ikakvog ograničenja, a stariji će morati da idu u razređenom sastavu, dok ne procenimo celu situaciju. Bolje od toga može biti samo ukoliko vakcinacija svih starijih bude tako dobro izvedena, da možemo da pustimo decu da sasvim slobodno idu. To bi bila jedna pozitivna promena, jer bez obzira što je onlajn nastava dobro organizovana i rađena, ona ne može dostići ni kvalitet ni kvantitet koji se dobija regularnom nastavom - rekao je profesor Tiodorović.

Kako je dodao, “i stariji i mlađi učenici, u zatvorenom prostoru moraće da nose maske”.

- Moraćemo, verovatno, da ostavimo i tu mogućnost da roditelj zatraži onlajn nastavu, ako postoji neki razlog za to - dodao je prof. Tiodorović.

Testiranje đaka barem jednom nedeljno

Ideju o testiranju đaka jednom ili dva puta nedeljno prva je lansirala Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Pre nekoliko meseci oni su utvrdili “da je potrebno uraditi sve kako bi se izbegla onlajn nastava, tamo gde je to moguće”. Kao jedan od predloga bilo je često testiranje učenika brzim testovima kao što je sprovedeno u pojedinim zemljama poput Grčke ili Nemačke.

Ovaj predlog SZO je od naših epidemiologa, ali i prosvetnih radnika, međutim, u startu odbijen kao nerealan, sa finansijske i organizacione strane. Ipak, pre nekoliko dana njega je otvoreno podržala Tanja Jovanović, virusolog i članica Kriznog štaba.

- Važno je da se nastava vrati u realne okvire, zbog čega je važna vakcinacija đaka od 12 godina pa naviše. Oni koji nisu imunizovani, radiće test svake nedelje - rekla je prof. dr Tanja Jovanović.

0809-shutterstock-303888209.jpg
Foto: Shutterstock

Kako je dodala, “bila bi velika šteta da i ove godine nastava počne na onlajn platformi”.

- Ukoliko se ne vakcinišu, đaci stariji od 12 godina moraće da bar jednom nedeljno rade testiranje na kovid 19 - rekla je Jovanovićeva, koja je podržala predlog epidemiologa dr Predraga Kona o odvajanju vakcinisanih i nevakcinisanih đaka starijih od 12 godina.

Jedan grad normalno, drugi onlajn

Prof. dr Branislav Tiodorović je juče naveo “da moramo da pravimo razliku između lokalnih samouprava koje imaju visok procenat vakcinisanih i onih koji nemaju i da se tako odredi ko će ići onlajn, a ko regularno u školu”.

- Svi želimo da školska godina krene regularno, kao pre korone. Ne možemo da pritiskamo decu od 12 godina da se vakcinišu, a da nemamo zadovoljavajuće rezultate vakcinacije kod odraslih. Prosvetni radnici moraju da shvate da treba sebe da zaštite i da će tako da zaštite decu. Podstaknimo da deca nose maske, i svako insistiranje na masovnom testiranju je neizvodljivo, ne možemo to da radimo stalno - istakao je Tiodorović za RTS.

On je naveo da bi trebalo da imamo mirniju epidemijsku situaciju da bi se deca vratila u klupe, ali da je to ipak teško očekivati.

Deca već izgubila 17 meseci škole

Povodom skorašnjeg početka školske godine oglasio se i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, takođe član Kriznog štaba.

- Sve škole, osnovne i srednje, od 1. septembra treba normalno da rade kao pre epidemije virusa korona. Za đake ne treba da važe bilo kakva pravila koja ne važe za druge građane odnosno za njihove roditelje. Krizni štab ovu odluku treba što pre da saopšti kako se ne bi unosila zabuna i kako roditelje ne bi zbunjivale različite poruke članova Kriznog štaba. Moj stav je da sve škole od 1. septembra treba da rade normalno kao pre epidemije virusa korona. Jednostavno, deca su sigurnija u školama nego na privatnim okupljanjima. Ne treba da zaboravimo da su naša deca već izgubila 17 meseci na onlajn nastavi koja nije i ne može da bude istog kvaliteta kao redovna nastava – rekao je Vesić.

Dilema: Časovi 30 ili 45 minuta?

Osim vrste nastave koja će se sprovoditi po školama, postoji još jedna nedoumica koja je izuzetno važna po mišljenju prosvetnih radnika. A to je da li će časovi trajati regularnih 45 minuta ili samo 30 kao što je to bio slučaj prošle godine.

Vakcinisano manje od 50 odsto nastavnika

Prema poslednjim podacima u osnovnim i srednjim školama širom srbije vakcinisano je manje od polovine nastavnika! O deci od 12 do 18 godina da i ne govorimo, njih je cepljeno tek oko 4.000. Dakle, oslanjanje na vakcinu je - nerealno.

TRI OPCIJE

1. NORMALNA

Opcija koju svi najviše priželjkuju, ali koja posebno zbog rasta broja novozaraženih, ali i malog broja vakcinisanih đaka i nastavnika, nije realna. Po njoj bi se svi đaci vratili u učionice, ne bi bilo podeljenih razreda, svaki dan bi bili u školama, baš kao u vreme pre korone.

2. ONLAJN

Opcija koju bi svi želeli po svaku cenu da izbegnu, a koja je bila aktuelna tokom vanrednog stanja. Ona bi značila da su svi đaci, od najmlađih osnovaca do najstarijih srednjoškolaca, na onlajn nastavi, odnosno da uče od kuće, a eventualno dolaze u školu da odgovaraju.

3. KOMBINOVANA

Trenutno najrealnija opcija. Da mlađi osnovci (od prvog do četvrtog razreda) budu non-stop u školi, sa podeljenim odeljenjima ili ne, a stariji osnovci (od petog do osmog) i srednjoškolci čas u školi, čas na onlajn nastavi. I tu postoji nekoliko podvarijanti koje tek treba razraditi.

(Kurir.rs/Blic)