Čak 90 odsto novozaraženih od kovida-19 u Srbiji ima takozvani "delta soj" korona virusa, za koji stručnjaci kažu da uglavnom daje blažu kliničku sliku, ali je mnogo zarazniji i lakše se širi među populacijom. Evo zašto je takav soj posebno opasan za države poput Srbije.

Ono što ohrabruje jeste da postojeće vakcine deluju protiv svih varijanti virusa. pa i protiv "delta soja". Ipak, u Srbiji je vakcinisano samo 50,4 odsto odraslog stanovništva i taj procenat je osetno niži među mlađom populacijom. Mladi se virusa ne boje jer kod njih izaziva blažu kliničku sliku, ali su prenosnik kovida-19 na stariju populaciju, za koju je ova zarazna bolest i dalje veoma opasna, potencijalno smrtonosna.

Anesteziolog dr Aleksandar Nikolić potvrđuje da je klinička slika delta soja uglavnom ista kao prošle godine, ali da delta soj zbog veće zaraznosti povećava broj hospitalizovanih.

0802-ana-paunkovic.jpg
Ana Paunković 

- U velikom broju slučajeva na respiratoru su nevakcinisani ljudi sa komorbiditetima koji su starije životne dobi. Bolest sa delta sojem je ista, po simptomatologiji sve je preslikano kao kod prethodnog soja. Ali delta je zaraznija, a mlađa populacija je taj prenosnik. Možda se kod mladih ne ispoljava ta teška klinička slika, ali zaražavaju starije koji onda završe u bolnici. Mlađi su nevakcinisani, tako da su stariji svakako na udaru. Delta soj se brže prenosi, mladi se zaraze i onda kreće lanac prenosa infekcije - upozorava dr Nikolić.

Šta uraditi kod prvih znakova "prehlade"

Delta soj ima tipične simptome kao što su kašalj, povišena temperatura i kratak dah, ali lekari kažu da se viđa sve više pacijenata sa simptomima kao što su upala sinusa, curenje iz nosa, bol u grlu. Simptomi mogu lako da se pomešaju s alergijama ili prehladom koju roditelji dobiju od deteta iz obdaništa.

Zato ako se jave bilo kakvi znaci prehlade, bez obzira na to koliko su blagi, treba se testirati i ograničiti kontakte dok ne stigne rezultat.

Jedan zarazi sedam

Dr Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba, upozorava da je delta soj daleko zaraznija varijanta, jer se od jednog obolelog zarazi njih - sedam!

- Svaka nova značajna varijanta je predmet istraživanja, a druga je priča da li vakcinu treba modifikovati - izjavio je dr Kon.

srpski-test.jpg
Printscreen/RTS 

Na pitanje da li će virus korona postati nešto poput gripa, što ćemo moći i morati sezonski da lečimo, te da neće ostavljati teže posledice, dr Kon odgovara da do toga može doći.

- Može da se očekuje realtivno skoro, već u toku sledeće godine. Virus će imati priliku da se održava zbog onih koji se ne vakcinišu, ali će postati nešto drugo. Evo, sad smo propustili priliku da se većom vakcinacijom spremimo za jesen, jer je potrebno imati veći kolektivni imunitet u jednom preseku - izjavio je dr Kon.

Mutacije se odvijaju neprekidno, pa je moguće da do nas dođe i novi soj, takozvana lambda.

- Lambda soj bi možda mogao da se naglo pojavi i bude donekle otporan na vakcine, ali ne skroz, jer neka efikasnost vakcine mora da postoji. Čak i 30 odsto zaštite je neka zaštita i velika je korist – izjavio je dr Kon.

Dr Kon je ipak upozorio da japanska istraživanja pokazuju da lambda ima tri mutacije na spajk proteinu, te da je i zaraznija i otpornija na antitela, ali da će vreme pokazati da li je zaista tako.

Iz Indije, preko Rusije, do Srbije

Delta soj prvi put je registrovan u Indiji krajem prošle godine, a zvanično je u martu objavljeno da je za ovaj soj karakteristično da se brže širi. U Srbiji je registrovan 1. jula, kada je Ministarstvo zdravlja objavilo da je dvoje naših državljana zaraženo i da su oni doputovali iz inostranstva, a kasnije se ispostavilo da su došli iz Rusije. U narednom periodu taj broj se povećavao, i danas je od ukupnog broja zaraženih 90 odsto inficirano delta sojem.

Broj novozaraženih se povećava i prešli smo brojku od 1.000 na dnevnom nivou, a tome, osim slabijeg odziva na vakcinaciju, u velikoj meri doprinosi i delta soj koji se lakše i brže prenosi.

(Kurir.rs/Blic)