Pregovori o minimalnoj ceni rada između države, poslodavaca i sindikata počeli su juče, a okončaće se u roku od 15 dana. Konačnu odluku doneće Socio-ekonomski savet, a ukoliko ne dođe do dogovora, država će do 15. septembra doneti odluku.

- Socio-ekonomski savet je poslednju odluku doneo 2018. godine za 2019. a u poslednje dve godine je to radila država jer nije bilo dogovora o visini minimalne cene rada - kazao je Dušan Petrović, sekretar Socijalno-ekonomskog saveta u gostovanju na RTS-u.

Sindikati se pozivaju na raniji dogovor da minimalna zarada treba da prati minimalnu potrošačku korpu, koja je oko 39.000 dinara. - Prati se i prosečna potrošačka korpa koja je oko 70.000 dinara, i sadrži veći broj proizvoda i veće količine. Ovo je minimum minimuma koji bi trebao da omogući egzistenciju tročlanoj porodici. Da li je to tako, to je sada diskutabilno - kaže Dušan Petrović i dodaje da su po zakonu o radu poslodavci obavezni da zaposlenima isplate naknadu troškova, između ostalih za prevoz, troškove ishrane u toku rada i regres za godišnji odmor.

0610-shutter-1315005791-1097-800.jpg
Shutterstock 

Ljiljana Pavlović, članica tima za pregovore, rekla je da se 63 odsto poslodavaca izjasnilo da je nužno i opravdano povećati minimalnu cenu rada. - Ono što poslodavci očekuju je da minimalna cena rada poraste za onoliko koliko je procenjen rast bruto domaćeg proizvoda, a to je na nivou od šest odsto - ističe Pavlović.

Prema njenim recima, imajući u vidu okolnosti u kojima domaća i strana preduzeća posluju pod uticajem pandemije poslodavci su predložili da i država pomogne i podnese jedan deo tereta rasta troškova za privredu i očekuju da će se neoporezovani deo minimalne cene rada povećati.

- Ono što mi u Uniji poslodavaca tražimo jeste da se on izjednači sa visinom minimalne cene rada i očekuju se poreske olakšice. Dve trećine tih kompanija se izjasnilo da minimalna cena treba da raste i kao i domaće kompanije smatraju da država treba da interveniše povećanjem neoporezivog dela i smanjenjem troškova poslovanja.

Ljiljana Pavlović

Ljiljana Pavlović, članica tima za pregovore, rekla je da je u istraživanju Unije poslodavaca učestvovala je 21 kompanija, koja spada u kategoriju stranih kompanija.

- To su uglavnom velika i srednja preduzeća. Kada je reč o stranim poslodavcima koji su se izjasnili da nisu za povećanje minimalne cene rada, interesantno pomenuti da svi oni dolaze iz kategorije prerađivačke industrije, a kao razloge navode enormni rast cena sirovina i pad poslovnih aktivnosti. Kada pričamo o pandemiji, 85 odsto stranih kompanija je imalo velike posledice, negativne efekte usled pandemije a svega 15 odsto poslodavaca je poslovalo bez većih poteškoća.

(Kurir.rs/ A. K.)

NE PROPUSTITEKURIR TELEVIZIJASUBVENCIJE ZA POLJOPRIVREDNIKE: 350 traktorista poginulo a 2000 povređeno na srpskim njivama, DRŽAVA POMAŽE
thumbnail.jpg
BIPPRODATA BEOGRADSKA INDUSTRIJA PIVA ZA 17,6 MILIONA EVRA: Kompanija Auto Čačak postala vlasnik zajedno sa nemačkom kompanijom
beogradska-industrija-piva-bip.jpg
brigaDOBRA VEST ZA NAJSTARIJE SUGRAĐANE: Stiže prva od pet rata državne pomoći, do kraja godine ukupno tri
0813-shutter.jpg
KURIR TELEVIZIJAIZGARAMO NA POSLU! Više od 60 odsto ljudi ima novi sindrom, psihijatri upozoravaju na simptome PREMORA
thumbnail.jpg