ISPOVEST ZELENAŠA: Sirotinja ne uzima pare, tolerantniji sam nego banke, a evo šta radim kad mi NE VRAĆAJU NOVAC
Pozajmljivanje novca uz visoke kamate i zloupotrebu teške životne situacije dužnika jeste način na koji se zakonski definiše zelenašenje. Ognjen J. iz Beograda koji se ovim ilegalnim poslom bavi već 10 godina, ispričao je za MONDO svoju stranu priče, kome nikada ne pozajmljuje novac, zbog čega smatra da ne radi ništa što bi trebalo da bude zakonski kažnjivo i koji su "savremeni načini" za uterivanje dugova.
UŠAO U POSAO SLUČAJNO
Ognjen J. ovim poslom počeo je da se bavi nakon što je zaradio prvi veliki novac i osobe koje poznaje iz neposrednog okruženja krenule su da traže različite pozajmice.
"Sa prvim ozbiljnijim parama koje sam zaradio, spontano sam počeo da se bavim davanjem novca pod kamatu. Jedan drugar koji ima rodbinu u Crnoj Gori koja je dosta poročna i kocka se, rekao mi je da ga stalno moljakaju da im pozajmi novac i da je on pristao na to samo ako od toga ima bar neke vajde. Predložio mi je da ja učestvujem, ako oni ne vrate novac, on će mi vratiti moj deo. Sve je naravno bilo kako je i dogovoreno, i tako je sve počelo..", kaže Ognjen.
SIROTINJA NE UZIMA PARE, TO JE ZABLUDA
Naš sagovornik kaže da ga nikakava muka nije naterala da se bavi zelenašenjem već da to smatra "sigurnim i čistom" poslom, koji ne traži vreme niti - rad. Ima jedno pravilo vezano za izbor "klijentele", dve grupe ljudi kojima nikada ne pozajmljuje novac.
"Od samog starta ja sam birao kome želim, a kome ne da dam novac. Najprostije rečeno, to su ljudi od kojih mi kasnije ne bi bilo problem da uzmem. Uglavnom su kockari, ljudi koji ulažu u neki posao pa im treba novac i prosto rečeno, znaju šta rade. Od klinaca ili ljudi koji su u problemu sa zdravljem nikada ne uzimam, da ne upadam u probleme. Kod mene dolaze ljudi koji iz bilo kog razloga prosto nisu u mogućnosti da uzmu kredit u banci. Sirotinja ne uzima pare pod kamatu, to je najveća zabluda. Uzimaju oni koji već imaju", kaže sagovornik.
"TOLERANTNIJI SAM NEGO BANKE"
Smatra da njegov posao nije ništa drugačiji od onog koji rade banke i zalagaonice, pa ne vidi ništa loše u pozajmicama.
"Potpuno je isto, pozajmiš nekome novac, osiguraš se ugovorom da će ti vratiti i on stavi imovinu na hipoteku, i to je to. Još sam ja tolerantniji nego banke. Svi misle se podrazumeva da primenjuješ silu i lomiš kosti ako daješ novac pod kamatu. Ja moram da kažem da nisam imao takve situacije. Dešavalo se da moram da pripretim, ali ništa više od toga. Verovatno mi donekle pomaže to što izgledam malo opasnije, uz tetovaže i mišiće. Ljudi prosto moju reč shvataju ozbiljnije", objašnjava Ognjen J.
PEVAČICA NIJE IMALA DA VRATI, PA PEVALA DA NADOKNADI
Iako sada imam biznis sa kolima i nekretninama, davanje novca pod kamatu je nešto što mi uliva sigurnost i daje adrenalin.
"U vreme korone to me je finasijski izvuklo. Najveća pozajmica koju sam dao bila je 30.000 evra. Desilo se da neki nemaju da plate dug, ali se nađe način da se to odradi. Jedna poznata pevačica nije imala da vrati novac, ja sam dogovorio nekoliko tezgi sa gazdom restorana i to smo rešili. Uvek se nađe način, naravno tu je i oduzimanje imovine. Bilo je ljudi koji su nakon toga ušli u ozbiljne probleme, ali ja tu sebe ne smatram krivcem. Krivci su alkohol, droga, kocka, nezajažljivost, oni sami sebi, a ne ja", kaže Ognjen.
SVE OVERENO KOD NOTARA, NEMA VAĐENJA NA LAKOMISLENOST
Najčešće ugovori na veće sume moraju da se overe kod notara, jer je to najbolji način, tvrdi ovaj zelenaš.
"Znam da je zaprećena kazna do osam godina zatvora, ali zelenaštvo se u praksi teško dokazuje, jer se najčešće i ne radi o prevari, već ljudima koji su svesno ušli u to. Zato se često osiguravam ugovorom koji je overen kod notara i tu nema greške. Oni onda mogu da probaju da obore ugovor na sudu, ako dokažu da su u stanju nužde i lakomislenošću ušli u to. Ne možeš ti da tvrdiš da si lakomislen kada ti sve piše, crno na belo, koliko uzimaš, i kada i koliko vraćaš", tvrdi sagovornik.
(Kurir.rs/MONDO)
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore