OVAKO SE NEKAD IŠLO NA MORE, FIĆOM, SPAČEKOM I TRISTAĆEM Kako je letovanje izgledalo 1973, a koliko je koštalo u markama 1976!
Letovanje u Miločeru koštalo je 715 maraka, u hotelu "Avala" u Budvi 545 maraka, u bungalovima na Lapadu 445, a u dubrovačkom hotelu "Stadion" 420 maraka
Na društvenoj mreži Fejsbuk pojavio se snimak iz SFRJ arhiva načinjen 1973. godine na kojem se vidi kako je nekada izgledao odlazak na letovanje. "Jutro je i ovi motorizovani turisti iz Čehoslovačke nastoje da što pre spreme svoje šatore u automobile, jer se još istog dana žele okupati u moru", ovim rečima narator započinje opis odmora početkom 1970-ih godina.
Osim čehoslovačkih turista, na snimku se spominju nezaobilazne saobraćajne gužve, a putovanje Jadranskom magistralom ponekad nakratko turisti prekinu zbog smokava pored puta, a ponekad i zbog kratkog kupanja.
Narator prati putovanje od Plitvičkih jezera do Biograda, a posebno naglašava lepote 16 Plitvičkih jezera istovremeno se požalivši kako je put preuzak za veliki broj automobila i autobusa koji tuda svakodnevno prolaze. "Naše je putovanje završeno, a već sam pogled na uznemireno more vraća umornim putnicima dobro raspoloženje", ovim rečima se završava snimak, a i putovanje do konačnog odredišta.
Koliko je koštalo letovanje u Jugoslaviji 1976.
Jugoslovenski turizam je tada cvetao. Iz kojih zemalja je dolazilo najviše turista i u kojim mestima su letovali? Koje su cene aranžmana bile u Jugoslaviji, a koje u poznatim evropskim letovalištima?
Kako je pisalo u Ilustrovanoj politici iz 1967. godine, jugoslovenski turizam je tada dobijao priznanja svuda u svetu. Italija i Španija su nas smatrale konkurentima, ali velika šansa nije još iskorišćena. Zarađeno je oko 200 miliona dolara, mada je moglo i više.
Prema statističkim podacima, zaključno sa septembrom u Jugoslaviji je te godine letovalo 3.344.000 stranih turista, što je 184.000 više nego u istom periodu prethodne godine, objavio je B92. Najveći broj gostiju je dolazio iz Nemačke, Austrije i Italije.
Nakon njih najviše je bilo turista iz Francuske, Češke i Velike Britanije. Najveće interesovanje je bilo za primorska letovališta, pa za planine i banje. Od primorskih mesta najposećeniji su bili Petrovac na Moru, Kraljevica, Mali Lošinj, Poreč, Selce, Vodice, Umag, pa onda Opatija, Herceg Novi, Dubrovnik, Split i Portorož.
Te 1967. godine je bilo 20 miliona "izletničkih" turista - onih koji idu na izlete, službena putovanja ili su u tranzitu. Zabeležen je takođe i porast broja domaćih turista u odnosu na 1966. godinu - 3.924.000. Povećao se i broj Jugoslovena koji su putovali u inostranstvo - do septembra 1967. godine u inostranstvo je putovalo 4.360.000 Jugoslovena, što je u poređenju sa 1.887.000 za isti period prošle godine veliki pomak. Turizam je počeo da cveta krajem pedesetih i početkom šezdesetih, a reklamu na svetskom turističkom tržištu su nam doneli jeftin hotelski smeštaj, hrana i prevoz.
Letovanje u Miločeru koštalo je 715 maraka, u hotelu "Avala" u Budvi 545 maraka, u bungalovima na Lapadu 445, a u dubrovačkom hotelu "Stadion" 420 maraka S druge strane, u evropskim poznatim letovalištima cene su bile sledeće - letovanje na Majorci je koštalo od 379 do 585 maraka, u rumunskom letovalištu Mamaji od 399 do 561 maraka, u italijanskom Riminiju 309-388, u Kapriju 449-738 maraka, u Zlatnim pjascima u Bugarskoj od 358 do 598 maraka.
Kurir.rs/HRT/B92/Ilustrovana politika
SKANDAL! HRT POZVAO NA UBISTVO VUČIĆA! Traže obaranje predsedničkog aviona iznad Beograda, poslanici Evropskog parlamenta se SMEJU U STUDIJU