ISPOVEST EVAKUISANE HUMANITARKE IZ SRBIJE: Na putu do aerodroma u Kabulu uhapsila nas je talibanska policija, plašila sam se

Humanitarna radnica Milka Damjanović, koja se nalazila u Kabulu kada su talibani preuzeli vlast, rekla je da joj je jako teško da se priseća detalja, ali da je prošlog petka sa svojim timom sedela u kući u centru Kabula i pokušavali su da pronađu način da stignu do aerodroma.

"To je nešto što pratite na Votsapu, na Skajpu i određene informacije ko je prošao, ko nije. Ja sam se trudila da imam jako veliku mrežu kontakata i da pratim gde se šta dešava. Znala sam da se aerodromu ne može prići na neki neorganizovan način i mi smo već odustali od ideje da mi sami, nas troje, možemo nešto uraditi", navela je Milka Damjanović.

Istakla je da su dosta razmišljali o izlasku, pošto dvoje njenih kolega pripadaju rizičnim grupama koje bi talibani mogli da napadnu, pošto bi njih troje, kako je navela, bili baš vidljivi na ulicama Kabula.

"Onda smo pokušali autom da se dovezemo do baze UN, međutim, taj neki šef bezbednosti nas je zaustavio. Bili smo uhapšeni i odvedeni smo u policijsku stanicu. Moj najveći strah, iz filmova, iz predrasuda, iz onih logičnih strahova, da postoji mogućnost da vam neko prikači neku eksplozivnu napravu jer znaju da idete u UN bazu i onda smo se strašno bojali da nismo nosioci tako nečeg, pošto su nas uveli unutra sa autimam pretresali, hteli da uzmu pasoše", rekla je Damjanovićeva.

Dodala je da su im oni ipak ponudili pratnju do baze UN i objasnila da su u pitanju bili pripadnici talibanske policije.

"Oni su nas bukvalno sproveli do UN. Na parkingu smo odmah pregledali auto, sve je bilo u redu. Auto smo ostavili na parkingu, išli smo peške i bukvalno su nas oni sproveli kroz sve čekpointove koji su bili na putu", istakla je Milka Damjanović.

"Bilo je teško prebaciti se do aerodroma u Kabulu"

Govoreći o prebacivanju iz baze UN do aerodroma, Damjanovićeva je objasnila da je u toj bazi bilo stranih državljana i da je bilo jako teško prebaciti se do kabulskog aerodroma, pošto su se sve agencije UN povukle.

Milka Damjanović je navela da su i pojedini Avganistanci koji su sarađivali sa stranim agencijama pokušavali da se evakuišu sa ljudima sa kojima su radili, ali da za njih nije bilo mesta.

"Iz sata u sat je svima nama postalo jasnije da je reč o satima u kojima će nama biti otvoren prozor da dođemo do aerodroma, pogotovu u tom broju. Broj od 200 je predstavljao jako veliki broj. To je jako veliko umeće i želim da se zahvalim Unicefovom timu koji nam je kao pregovarački zaštitnički tim omogućio da prođemo sa talibanima do aerodroma, pa iz jedne u drugu vojsku, pa u treću, pa četvrtu i stignemo do aviona UN", istakla je Damjanovićeva.

Na pitanje da li je strahovala za svoj život, Milka Damjanović je odgovorila da se plašila tokom puta do aerodroma, ali da pre toga nije strahovala.

"Bili smo toliko vidljivi i toliko smo ih na neki način... Ne znam da li se sećate kada je bilo bombardovanje, ali kada vidite da UN odlaze, odlazi vam neka nada, zaštite. Tako da smo mi, dok smo išli tim velikim bulevarom, gledali stanovništvo koje nas je sa ogromnom tugom i ljutnjom i razočaranjem posmatralo. To je bilo tako bolno", prisetila se Milka Damjanović.

Dodala je da su prilikom ulaska na aerodrom videli narod koji je pokušavao da uđe tamo i da su ih talibani oborili i puškama zadržavali na zemlji, sprečavajući ih da se kače po automobilima koji prolaze.

"Mi smo tu bili radi neke zaštite, radi nekih programa pomoći, a u stvari smo bili primorani da napustimo jer naša bezbednost nije bila više uopšte u pitanju, nego su u pitanju bili njihovi životi, tih ljudi koji su nas čuvali", kazala je Damjanovićeva.

Govoreći o bombaškim napadima u blizini aerodroma u Kabulu, Milka Damjanović je rekla da je to bilo očekivano, ali da tokom svoje evakuacije nije pomišljala na to.

Milka Damjanović objasnila je da je za radno mesto u Avganistanu aplicirala nakon iskustva koje je stekla u Siriji.

"Smatrala sam da nisam bila u tom delu i da bih volela da se upoznam. Neke moje sposobnosti i znanja su odgovarale radnom mestu i pozvali su me. Tako da sam ja samo tri meseca bila tamo i bilo je jako, jako intenzivno iskustvo od prvog dana", rekla je Damjanovićeva.

"Nije u pitanju nikakva invazija talibana"

Naglasila je da je tamo bila angažovana kao šef misije italijanske humanitarne organizacije "Intersos", koja se bavi pružanjem zdravstvenih usluga i socijalnom zaštitom u nedostupnim terenima, ali je navela da nije putovala na udaljena mesta u Avganistanu pošto stranci nemaju mogućnost da se kreću na teritorijama koje pripadaju talibanima.

Damjanovićeva smatra da nije u pitanju nikakva invazija talibana, već da je to jedno unutrašnje pitanje.

"To nije nešto van tog grada, van te zemlje. To je njihova kultura. Šerijatski zakon je njihov zakon. Oni ga poznaju i priznaju. Većina njih ga priznaje, bez obzira na to što bi oni voleli da žive u Evropi i Americi. To su zakoni koje narod poštuje", istakla je Milka Damjanović.

Dodala je da osim svega toga, postoji još neki razlog za brzo preuzimanje vlasti, ali da ne zna odgovor na to. Objasnila je da je vojska bila potcenjena, da su obični vojnici bili gladni i bosi i da se činilo da nisu znali za šta se bore.

Milka Damjanović je istakla da ogranak humanitarne organizacije koji je predvodila u Avganistanu, zahvaljujući pregovorima, radi u punom kapacitetu i da je u svakodnevnom kontaktu sa njima.

"U humanitarnom smislu, mi ćemo proširiti aktivnosti na Kabul", kazala je Damjanovićeva i dodala da će oni kao tim, ako prilike dozvole, "biti unutra".

(Kurir.rs/RTS)