MALIŠAN ZADOBIO PRELOM RUKE, A EVO ŠTA KAŽE VLASNICA PRIVATNOG BORAVKA: Pad se jednostavno desio, nemamo svi kosti iste gustine

Iako su mnogi roditelji imali samo pozitivna iskustva sa privatnim boravcima, Aleksandra Todorović (41) iz Beograda je, kako kaže za Kurir, sa jednim od njih je doživela veliku neprijatnost i bol. Njen sedmogodišnji sin A. T. zadobio je prošlog ponedeljka, dok je bio na čuvanju u boravku, ozbiljan prelom ruke, sedam dana je bio u Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova, imao je dve intervencije pod totalnom anestezijom, a sve to zato što, prema njenim rečima, učitelji nisu vodili dovoljno računa o mališanima!

- To je bilo na metar, dva od učitelja. Ustao je, jer je bio tu, odmah pored njih.

Podsetimo, Aleksandra je pravi šok doživela prošlog ponedeljka kada ju je poyvala učiteljica privatnog produženog boravka u koje joj dete ide, rekla joj da joj se sin povredio u parku kod SC Olimp na Zvezdari i da dođe po njega.

- Uzela sam takasi i došla do Olimpa. Videla sam da sin ne može da pomera ruku, plakao je histerično. Sa njim je bila jedna od učiteljica. Ispostavilo se da su se deca igrala "policajca i lopova". On je krenuo da trči, a ovi da ga jure. Međutim, kako je potrčao, nezgodno je pao. Pad je bio toliko nezgodan da je zadobio težak prelom ruke. Prelom je bio na milimetar od velike arterije i velikog nerva nadlaktice. Učiteljica koja me je dočekala rekla mi je da uopšte nije videla kako je pao. Niko čak nije prišao da mu pomogne. Sa tako rizičnim prelomom otišao je sam do klupe na kojoj su učitelji sedeli - priča Aleksandra. Jedan od učitelja je ostalu decu vratio u boravak još pre nego što je Aleksandra došla, a vrlo brzo se, kako priča, odjavila i učiteljica koja ju je sačekala:

- Rekla je "Ja bih sada da idem. Molim vas javite mi šta se desilo. Baš bezveze što se to desilo". I otišla. Ostali smo sami i čeklali supruga. Dete mi je bilo u rukama. Plakalo. Prišao je neki mladić u tešio nas da će sve biti u redu. A. T. je u "Tiršovoj" konstatovan prelom leve ruke. Urađena mu je intervencija u opštoj anesteziji. Preko ruke su mu stavljene žice i gips. Međutim, dan kasnije, na kontrolnom snimku se videlo da se stvorio hematom, pa je urađena još jedna intervencija.

- Tri dana i tri noći je umirao od bolova. Gledate svoje dete i svašta vam prolazi kroz glavu. Kako je moguće da nekom poveriš dete, debelo platiš, a da tu decu pritom niko i ne gleda. Nisam ga tamo poslala da bude prepušten sam sebi. U taj boravak dolaze novi roditelji, nova deca, a ni ne znaju da je jedno dete zahvaljujući njihovoj nepažnji zakucano za krevet. Decu tog uzrasta treba kontrolisati, ako jurcaju treba im reći da uspore. Da može da vodi o sebi računa ne bi išlo u boravak - kaže Aleksandra koja misli da učitelji nisu ni gledali decu:

- A. je trebalo da krene u školu 1. septembra, a sada ko zna. Gips će nositi mesec dana, a sam oporavak će trajati tri meseca. Međutim, školu ćemo nadoknaditi, ali tu bol i patnju deteta nikada.

Kurir.rs/Ružica Kantar