MIROSLAV ŽIVI SAN! Užičanin se skućio na Havajima: Raj na zemlji, ali mora da se radi (FOTO)

Od svih američkih saveznih država Užičanin za život i biznis izabra najmlađu, najegzotičniju, najdalju i najskuplju. Sad posmatra sunce nad Pacifikom, talase, surfere, kitove, vulkanske planine... Palme pod kojim hulu uz zvuke ukulele njišu trbušne plesačice.

- Na času istorije na trećoj godini koledža upoznao sam svoju buduću suprugu Dženifer, Amerikanku grčkog porekla. U Los Anđelesu smo dobili ćerku Katarinu, pa se 2008. preselili na Havaje gde nam se rodio sin Luka. Živeli smo u gradiću na Velikom ostrvu, jednom od šest najvećih u havajskom arhipelagu, koje zovu i imenom države – Havaji. Prvo sam radio u jednoj građevinskoj firmi, a kasnije otvorio svoju - priča Nešković.

Uspešno poslovanje uslovilo je da pre pet godina sedište firme premesti u Honolulu, glavni grad Havaja na ostrvu Oahu, čije predgrađe je čuveni Vaikiki sa ekskluzivnim plažama. Sa izuzetkom onih 60-ak dana godišnje kada padaju tropske kiše, ovde je stalno sunčano. Celo ostrvo je oivičeno plažama, divnim peščanim i kamenim nepristupačnim, nekim pogodnim za kupanje, drugim idealnim za ribolov.

- Da bi se preživelo mora puno da se radi, a ptrethodno naći isplativ biznis. Opet, imam radnike, njih 15 – 25, zavisno od potreba posla, a oni svoje navike protiv kojih se ne može i koje moraš da poštuješ. Kada okean donese velike talase oni ne dođu da rade nego odu da surfuju. Havajci to zovu „Island time“ i opčinjeni su time. Ovi ljudi umeju da uživaju i mnogo podsećaju na Srbe. I hrana im je slična našoj, a obožavaju svinjenitu. U rupu ubace užareno kamenje, prekriju ga lišćem palme, onda stave prase i na njega opet lišće palme. I sve se to zatrpa. Meso se u zemlji peče celu noć. Volim prasetinu iz pržulje i sa ražnja, ali dobra je i njihova. Havajci se prilikom upoznavanja mnogo češće grle nego rukuju, mada je vekovni običaj malo poremetila korona - sve je spoznao Miroslav od 2008. do danas.

I istoriju, kulturu, etnički sastav. Nekadašnja Kraljevina Havaji postala je američka država 1959. Stanovništvo je raznoliko. Pored starosedelaca ima dosta Filipinaca, drugih azijskih naroda, zatim „izvornih“ Amerikanaca. Među turistima, osim onih iz kontinentalnog dela SAD prednjače Japanci, Kanađani, Australijanci. Preovlađuje uglavnom azijatska kultura. Havaje sačinjava šest glavnih ostrva – Veliko, Maui, Lanaj, Molokaj, Oahu i Kauaj i niz manjih koja su pretežno nenaseljena. Obilje je vulkana, a samo jedan, na Velikom ostrvu, je aktivan.

- Havaji su parče sveta skupo i za bogate Amerikance, Japance, Korejance... Ima avanturista koji dođu sa 20.000 dolara na par meseci, ispune san, ali potroše sve. Puno je hotela sa pet zvezdica, a u onim prosečnim najam sobe je i do 1.000 dolara. Litar mleka košta tri dolara, sendvič je 10, mesečno iznajmljivanje stana 3.000 dolara. Havaji su država sa jednim od najvećih poreza u Americi. Broj Srba u Honoluluu varira od 50 do 100. Dolaze, odlaze, vraćaju se... Neki dođu da potraže sreću, ali ne ostanu dugo jer se ne snađu da bi preživeli. Na par meseci nam dođe sveštenik Srpske pravoslavne crkve ih Kalifornije, nekada se okupljamo u ruskoj, nekada u grčkoj crkvi, - prenosi Užičanin sa Havaja.

Od rodnog grada je daleko 12.820 kilometara vazdušnom linijom i 12 vremenskih zona. Do Srbije, u koju se trudi da dođe često, mu treba 40 sati leta sa presedanjem, plus put od Beograda do Užica. Da si birao gde dalje možeš da odeš, govori mu majka, ne bi mogao bolje da izabereš. Jedne godine on sa decom u Užicu, druge njegovi roditelji na Havajima.

U šest Nešković ustane pa na fiskulturu na plažu. I mnogo lepših, uverava, ima od Vaikikia, ali su skrivene i turisti za njih ne znaju. U sedam je već u kancelariji.

- Popodne, kada vreme dozvoli, idem sa decom na plažu, kupamo se, ronimo, surfujemo. Vikendima se vozimo brodićima, hvatamo jastoge i hobotnice, gledamo delfine, more je puno kornjača. Često pešačim planinama na kojima se nalaze osmatračnice sa kojih su američki vojnici u Drugom svetskom ratu promatrali Pacifik zbog japanske mornarice. Na Havajima nema zmija, ne postoji životinja koja može da te povredi na zemlji. Okean sa ajkulama, ražama, velikim ribama je već druga priča. Baš retko obalama priđu ajkule zbog kojih se zatvaraju plaže. Osam dana posle punog meseca dolaze meduze zbog kojih se nije preporučljivo kupati. Od novembra do februara je period koji ovde provode kitovi sa Aljaske donoseći na svet mlade, - „šeta“ nas Havajima Miroslav Nešković.

Hula, trbušni ples, potanko priča, ima kultni značaj na Havajima i neguje se u školama plesa, kao kolo u našim kulturno-umetničkim društvima. Šta je karneval za Rio – to su festivali hule u Honoluluu. Toliki značaj imaju da im prisustvuju naslednici svrgnute kraljevske dinastije. Miroslavljeva ćerka Katarina naučila je hulu.

I ovaj deo planete, ma kako bilo dalek i nepojmljiv Srbima, čuva svedočanstva o našoj istoriji. Poskočio je od sreće Nešković kada je u nekadašnjoj kraljevskoj palati pretvorenoj u muzej pronašao beleg naše prošlosti.

-Zatekao sam orden kojim je naš kralj Milan Obrenović odlikovao havajskog kolegu, a kustos mi je rekao da u riznici postoji i pet pisama koja su razmenili njih dvojica na francuskom i engleskom jeziku, - kaže.

Na pitanje hoće li se i kad zauvek vratiti u Srbiju, Miroslav odgovara:

Možda nekad, u penziji.

(Kurir.rs/Blic)