SVE JE MANJE VOZAČA: Nema više obaveznog vojnog roka, pa nema ni dovoljno šofera

Nekada su mladići rado odlazili u auto-jednice, gde su besplatno obučavani da upravljaju kamionima i autobusima, a sada onaj ko želi da bude vozač mora da kategoriju plati oko 3.500 evra

Sada je situacija mnogo drugačija. Nema više obaveznog vojnog roka, nema besplatnih obuka, a nema ni profesionalnih vozača za izvoz, mada su mnogi otišli izvan naših granica. A one koje su otišli sada nema ko ovde da zameni.

Iz saobraćajnih škola u Srbiji svake godine izađe oko 1.000 novih vozača, dok potrebe tržišta zahtevaju još dva puta toliko osoba sa vozačkim dozvolama C i D kategorije, navodi se na sajtu Poslovi infostud. Njih je u Srbiji, prema rečima Gorana Aleksića, generalnog direktora Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja „Srbijatransport“, između 90.000 i 100.000. To i jeste razlog zašto je posao vozača već dugi niz godina deficitarno zanimanje u Srbiji, a iz godine u godinu ta slika je sve izraženija, bez obzira na to što vozači kamiona ponekad mogu da zarade i 1.500 evra mesečno.

- Toliki novac mogu da zarade iskusni vozači koji rade u jakim domaćim kompanijama koje imaju razrađen posao u inostranstvu, dok su u unutrašnjem saobraćaju zarade niže. Ipak, osnovni problem je u tome što je pristup profesiji vozača veoma skup. Konkretno, da biste dobili dozvolu da upravljate kamionom ili autobusom, potrebno vam je od 2.500 do 3.500 evra, što odvlači ljude od ovog posla, a uz to je i dobijanje dozvola proces koji traje veoma dugo - kaže Aleksić, a prenosi Infostud.

Na njegove reči se nadovezuje penzionisani vozač Dejan Mandić, koji podseća na još jedan značajan uzrok manjka profesionalnih vozača, a na koji mnogi ne obraćaju pažnju.

- Znam da će mnogima zvučati čudno, ali jedan od razloga zašto u Srbiji nedostaje vozača je i taj što više ne postoji obavezan vojni rok. Dok je postojala ta obaveza, godišnje je solidan broj vojnika dobijao dozvole za C i D kategorije i po skidanju iz vojske nastavljao da se bavi tim poslom, a danas su svi prinuđeni da sami plaćaju auto-školu, koja nije nimalo jeftina.

Nemamo kulture

Mandić je 30 godina bio profesionalni vozač kamiona pre nego što je, zbog zdravstvenih problema, morao da se penzioniše u 60. godini. Kao neko sa toliko iskustva, ističe da posao vozača u staroj Jugoslaviji i ovaj danas gotovo da ne mogu da se porede.

- Vozio sam i gradski autobus, kamion i šleper, više sam proveo na drumu nego kod kuće i za te tri decenije uspeo sam da se skućim i obezbedim sebe i naslednike, a moje kolege koje danas voze to teško mogu da učine. Posao vozača više nije cenjen, plate su male, uslovi rada veoma loši, dok ni vozila nisu u baš savršenom stanju. Od nas se očekuje da budemo pravi profesionalci i da vozimo po propisima, a u Srbiji ne postoji elementarna kultura u vožnji. Niko neće da propusti gradski autobus da se uključi sa stanice, obilazi se i sa leve i sa desne strane, na putevima vlada potpuni haos. U zemljama zapadne Evrope to nije tako i zato je tamo mnogo lakše voziti. Uz to, da bi ovde vozeći kamion zaradio tih famoznih 1.500 evra, ne smeš da imaš prazan hod ni jedan jedini dan.

Kurir.rs/ Ekipa Kurira Foto: Fejsbuk/JNA