KO SE GREJE NA STRUJU OVE ZIME PROLAZI NAJJEFTINIJE? Drva se i dalje najviše troše, SEPTEMBAR JE PIK ZA KUPOVINU, ovo su sve cene

Inverter klime sve više zamenjuju čvrste derivate, a mi vam dajemo uvid u to kako da najisplativije prevaziđete hladne dane

Većina građana Srbije i dalje koristi drva, ugalj i pelet, a koliko će, recimo, koštati drva, zavisi od toga da li se kupuju na metar ili iscepana, da li se kupuju u šumi ili na putu, ugalj u zavisnosti od toga kog je kvaliteta i snage, dok pelet drži istu cenu.

- Cene su niže kada se kupi drvo na metar, ali onda ih treba iscepati, utovariti, složiti. Zato imamo mušterije koje iz godine u godinu kupuju već iscepana drva. Neiscepana drva preko oglasa, zavisi od kvaliteta i vrste, mogu da se nađu i za manje od 5.000 dinara po metru, dok su iscepana 7.500 dinara - rekao nam je jedan prodavac drva s periferije Beograda. Slično je i sa ugljem i peletom.

Nakon kupovine treba ga utovariti u predviđenu prostoriju, a potom i počistiti. A domaćinstvo mora imati nekoga ko će brinuti da se vatra ne ugasi. Ipak, sve češće se građani odlučuju za grejanje na struju, ili pak život u stanovima sa centralnim ili etažnim grejanjem. Jedan klik na dugme, ili ni to, znači da će biti toplo. Inverter klime pokazao se u poslednje vreme kao prilično isplativ, jer račun povećava za tek nešto više od 2.000 dinara mesečno.

- Za nas sezona nije samo leti. Ljudi su shvatili da je investicija u jednu inverter klimu, koja se može naći za 50.000-60.000 dinara, vrlo isplativa jer je račun za struju veći za dve do tri hiljade maksimalno za stan od 50 kvadrata - rekao nam je jedan beogradski majstor za klime.

Inače, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je nedavno da gas neće poskupeti do kraja godine, kao ni struja, što je vrlo značajno za one koji se tako greju.

Drva - najviše ih ljudi troše

Širom Srbije mnogo je ljudi koji i dalje vole da se ogreju uz vatru, pa se uveliko pripremaju za zimu. Za stan od 60 kvadrata treba oko osam metara drva. Cena za bukova drva je 6.700 dinara za kubni metar, ili 7.500 za iscepana drva. Hrast drži istu cenu kao bukva. Kada su u pitanju ruralni delovi Srbije, ogrevno drvo pored puta može se naći i za 4.500 dinara, a cena je slična i u oglasima. Prosečna cena drva u Srbiji inače je oko 5.500 dinara za kubni metar. Tako oni koji žive na selu za ogrev plate 36.000 dinara, a ko živi u većem gradu, poput Beograda, i želi iscepana drva sa dostavom na kućnu adresu i bez muka, za to treba da plati 60.000 dinara.

Ugalj- Sve zavisi od toplotne moći

Ljudi u Srbiji se u velikoj meri greju i na ugalj. Lignit, najpovoljnija vrsta uglja, ima cenu od 8.000 dinara za tonu, dok vrste mrkog uglja koštaju 18.000 dinara za tonu. Ruski kameni ugalj drži najjaču cenu od 23.200 dinara za tonu. Razlika u ovim vrstama uglja je u toplotnoj moći. Ligniti imaju snagu zagrevanja manje od 8.000 KJ, dok na primer ruski kameni ugalj ima više od tri puta jaču grejnu moć. Za stan od 60 kvadrata potrebne su oko četiri tone uglja, uz nešto drva, za sezonu. Tako je za najjeftiniji ugalj potrebno iskeširati 32.000 dinara, ili za onaj kvalitetniji 72.000 dinara.

Pelet - Isplativo za veće kvadrature

Mnogi ljudi koji su se grejali godinama na drva ili ugalj prelaze postepeno na pelet jer je to dosta komforniji i jednostavniji sistem grejanja. Posebno je isplativ za kuće velike kvadrature, a cena za tonu je od 22.300 dinara do 26.440 dinara. U proseku za sezonu grejanja potrebno je 15 kilograma peleta po kubnom metru prostora grejanja. Tako, primera radi, za grejanje 100 m2 potrebno je 4.050 kilograma peleta za sezonu grejanja, što je oko 90.000 dinara za sezonu. Ako imate manji prostor od 50 m2, potrebno vam je 2.025 kilograma peleta za sezonu grejanja, što je 45.000 dinara za sezonu. Inače, kotlovi na pelet prošle godine koštali su od 85.000 do 280.000 dinara, a sada su od 150.000 do 350.000 dinara.

Gas - Veoma popularna opcija

Veoma popularna opcija grejanja u Srbiji je i grejanje na gas, za koje JKP "Srbijagas" nudi pogodnosti. Naime, cena priključka je od 780 evra, u dinarskoj protivvrednosti, uz mogućnost plaćanja troškova priključenja na 36 mesečnih rata, beskamatno, s tim što iznos koji odgovara PDV kupac plaća avansno, u roku od tri dana od dana izdavanja računa. Za grejanje stambenog prostora od 60 kvadratnih metara na 20 stepeni Celzijusa u toku 16 sati dnevno u celom stanu, 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna je energija od oko 9.000 kilovat-sati. Prema trenutnoj ceni prirodnog gasa, za stambeni prostor od 60 metara kvadratnih za grejanje na prirodni gas potrebno je izdvojiti 42.300 dinara godišnje, odnosno 3.525 dinara mesečno.

Etažno grejanje- Osetno diže račun za struju

Među onim sugrađanima koji će imati najveće troškove tokom zime svakako su oni koji u svojim domovima imaju kotlove za etažno grejanje. Zahvaljujući etažnom grejanju moguće je ravnomerno zagrejati sve prostorije u domu. Dok se za centralno grejanje plaća tokom cele godine, kod etažnog grejanja taj trošak ne postoji tokom leta. Zimi su zato računi znatno veći u odnosu na druge vidove grejanja, pa tako na primer računi za stan od 60 kvadrata budu osam do 13.000 dinara. Inače, neki ljudi stavljaju i dozere kako bi uštedeli. Njihova uloga je ta da se u nekim prostorijama koje se manje koriste potrošnja smanji ili potpuno eliminiše.

Centralno grejanje - Plaćanje se rastegne na celu godinu

Najkvalitetnije grejanje svakako imaju građani u čijim stanovima i kućama funkcioniše centralno grejanje. Međutim, za razliku od onih koji se toplotom ne snabdevaju iz toplana, potrošači koji imaju daljinski sistem grejanja tu uslugu plaćaju tokom cele godine kroz račune za "Infostan". Primera radi, beogradska porodica koji živi u u stanu veličine 60 kvadratnih metara za račune za toplotnu energiju na godišnjem nivou potroši čak 85.932 dinara. Dobra strana kupovine stana s centralnim grejanjem jeste ta što uvek plaćate istu cenu usluge grejanja, ali je to i glavna mana, jer obzira na to koje je doba godine, račun za grejanje morate platiti - i zimi i leti, bez izuzetka.

TA peć - pune se noću, greju ceo dan

Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaju manje troškove jer su ta grejna tela uključena noću, kada je struja jeftinija. Dve TA peći, snage po tri kilovata, za šest meseci grejanja stana potroše struju vrednu 41.300 dinara, ali samo ako se koristi jeftinija noćna tarifa, što je 6.883 dinara mesečno. Ipak, caka koju ljudi ne znaju jeste da dopunjavanje dve peći snage od po tri kilovata, samo tokom dva sata dnevno, uvećati troškove grejanja 44 odsto, na 59.400 dinara za sezonu!

Inverter klima - mali potrošači električne energije

Takozvane inverterske klime sve su popularnije, a one nude preciznu kontrolu temperature i rade čak i na - 18 stepeni. Njihova cena je od 40.000 do 190.000 dinara. Kada se uporede s drugim grejnim telima, klima-uređaji su kao mali potrošači električne energije dobar izbor grejanja, pogotovo za stanove manje kvadrature. Ukoliko imate, na primer, klimu 12.000 BTU, u narodu poznatiju kao "dvanaestica", koja je dovoljna za zagrevanje 50 kvadratnih metara, ona u sebi ima uređaj koji smanjuje broj obrtaja kompresora i ventilatora spoljne jedinice. Samim tim troši manje struje zimi. Ona troši 1,2 kW kada je u punom kapacitetu, ali i manje kada dostigne određenu temperaturu.

Oprez sa ostalim grejnim telima na struju

Pored već navedenih, treba pomenuti još i grejanje pomoću električnih grejalica, kalorifera, uljanih radijatora i radijatora na struju. Međutim, iako su ove opcije možda i najjednostavnije, jer ne zahtevaju posebnu ugradnju ni brigu oko održavanja, one znatno mogu uticati na visinu vašeg računa za struju. Takođe, važno je napomenuti da ova grejna tela mogu zagrejati samo jednu prostoriju.

Kurir.rs / Suzana Trajković