PROF. DR DŽASTIN STEBING S IMPERIJAL KOLEDŽA U LONDONU ZA KURIR: Stariji će se vakcinisati svake godine DELTA OSTAJE DOMINANTNA

SARS-CoV-2 će, kao i drugi koronavirusi, biti endemični i siguran sam da će živeti s nama. Vakcine su naše najbolje oružje protiv toga, pa čak i u slučaju postojanja varijanti. Ipak, sposobnost ovog virusa da mutira je manja od gripa. Verovatno će ponovo biti potrebna godišnja vakcinacija za starije osobe, ali za mlađe i osobe jačeg imuniteta to može biti i ređe, kaže u intervjuu rađenom mejlom za Kurir prof. dr Džastin Stebing (Justin Stebbing), svetski poznati onkolog s Imperijal koledža u Londonu, koji je objavio više od 600 radova u najpriznatijim časopisima i učestvovao u izradi Astra Zeneka vakcine, a intervju smo dobili uz pomoć Fleksiterijan fondacije.

Šaljivo ste izjavili i da grčki alfabet, po kome SZO daje imena sojevima korone, ima čak 24 slova. Moramo li ih sve izređati da bismo raskrstili s koronom?

- Zaista nemamo dovoljno podataka... ne znamo.

Proboj imunološke barijere je problem čitavog sveta. Ipak, vakcine amortizuju kliničku sliku i smanjuju smrtnost i ako ne spreče širenje delta soja?

- Najvažnije je da vakcine smanjuju hospitalizaciju i smrtnost. Verovatno i sprečavaju širenje bolesti, ali kao i sve, daleko da mogu spreče 100 odsto. Dve doze su veoma važne.

Treća doza vakcine - ista kao i prve dve ili kombinovanje?

- Ne znamo tačno da li bi neki drugi pojačivač mogao biti bolji, ali ono što znamo, iz nekoliko studija je da je bezbedno primiti bilo koju vakcinu. Za glavne odobrene vakcine - dve vektorke (Astra Zeneka, Džonson & Džonson) i dve informacione RNK (Fajzer i Moderna), svaka kombinacija izgleda prikladna. Treću dozu preporučujem starijim osobama, ugroženim ili imunosupresivnim ljudima, poput onih onkoloških pacijenata koji primaju hemoterapiju. Znamo da kombinacija delta soja plus vakcina izaziva snažan imunološki odgovor, ali klinički još ne znamo koliko dugo oni traju, ali možemo pretpostaviti.

Vakcinacija mladih je veliki problem čitavog sveta, imate li ideju kako ih motivisati da se vakcinišu, jer bez njih nema kolektivnog imuniteta?

- Mislim da izraelsko iskustvo pokazuje da će imunitet stada biti veoma težak. Oni su vakcinisali skoro sve svoje odrasle osobe, a sada primećujemo izbijanje epidemije kod dece. Mislim da kod dece mogao bi da bude efekat grudve snega - da vidite da deca prijatelja su vakcinisana, jednog, drugog, i to upravo može da bude odličan motivator, plus što je bezbedno i štiti celu familiju.

Deca uglavnom lako prolaze s koronom, ali da li su pošteđena i postkovida? Istraživanja u SAD pokazuju da usled pandemije imaju povećanje pedijatrijske gojaznosti. Postaju li sada i deca laka meta kovida jer je gojaznost jedan od velikih faktora rizika kod kovida?

- Deca ipak ređe obolevaju, a nove studije pokazuju da retko obolevaju od težih oblika kovida, što je veoma važno. Ali, tačno je da gojazna deca imaju veći rizik od komplikacija.

Koje su najteže posledice kovida po organizam i šta je to što će najčešće ostati kao trajna bolest/oštećenje organizma?

- Razvoj težeg oblika kovida 19 koji zahteva hospitalizaciju može uticati na više organa i izazvati dugotrajne probleme, na plućima recimo dugotrajne ožiljke. U stvari, svaki organ može biti pogođen.

Gripa gotovo da nije bilo prošle godine, treba li ove jeseni da očekujemo jači udar i udruživanje s koronom?

Vrlo je teško reći. Svi ovi virusi, uključujući RSV (respirtorni sincicijalni virus), koegzistiraju i svi utiču u određenim zajednicama, sredinama u talasima.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić