MILAN KRKOBABIĆ: Izmeniće se švajcaska formula, penzije će pratiti rast plata

Višegodišnje zalaganje Partije ujedinjenih penzionera Srbije - "3P da penzije prate plate" ima sve izglede da uskoro i zaživi. Potvrda za to je nedavno izražena politička volja, ali i konkretan dogovor dve strane, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i prvog čoveka PUPS-a Milana Krkobabića, da se izmeni postojeća "švajacarska formula" prema kojoj se sada penzije usklađuju 50 odsto sa rastom zarada i isto toliko sa inflacijom.

- I da umesto toga penzije u znatno većem procentu prate rast zarada za 60, 70, 80, pa zašto da ne i sa 100 odsto kada se steknu uslovi za to - kaže predsednik PUPS-a Milan Krkobabvić.

Da ovo nisu samo prazna predizborna obećanja, potvrdio je u više navrata i sam predsednik Vučić, rekavši "da će se truditi da ubuduće povećanje penzija prati rast plata".

- Shvatio sam ključni zahtev predsednika PUPS-a Milana Krkobabića, a to je da penzije prate plate. Nisam siguran da će sa 100 odsto to moći da bude tako, ali imate moje obećanje da će se truditi - rekao je predsednik.

- Na penzije ne smemo da gledamo isključimo iz ugla dobro plaćenih knjigovođa, makar oni bili iz Međunarodnog monetarnog fonda. Mi se borimo za pravednu, socijalno odgovornu državu. Preraspodela novostvorene vrednosti ne može i ne sme da zanemari stvarne potrebe penzionera. A to je i da najniža penzija omogućava dostojanstven život. Kada razmišljamo o tome, imam na umu potrošaćku korpu. Naravno, nužno je da stalno podižemo ekonomiju, povećavamo broj zaposlenih. Samo dobro plaćen radnik, koji uplaćuje doprinos u PIO fond može da računa na pristojnu penziju - kaže Krkobabić.

Upitan koji bi bio realan rok da se postojeća "švajcarska formula" izmeni i da penzije u većem procentu prate plate, sagovornik odgovara da očekuje da se u narednom periodu zakonom završen predviđene neophodne aktivnosti, i to pre sledećeg usklađivanja penzija.

- Korekcija "švajcarske formule" je za nas početak celodnevne reforme PIO sistema, koji mora biti usklađen sa realnostima 21. veka. Tu su, pre svega, pitanja u vezi sa odnosom prosečne penzije i prosečne zarade, zatim najniže penzije. Posebnu pažnju moramo da posvetimo poljoprivrednim penzionerima. Pogotovu što 40,5 odsto stanovnika Srbije živi na selu i što trenutno imamo oko 570.000 poljoprivrednih gazdinstava. Samo oko 180.000 uplaćuje doprinose dok penziju prima njih oko 160.000 - kaže Krkobabić.

Osvrćući se na najavljene i do sada isplaćene jednokratne pomoći penzionerima, on ističe da je upravo PUPS u periodu 2008-2012. inicirao uvođenje takozvane 13. penzije za penzionere grada Beograda - kao posebnog vida socijalne pomoći. Zatim je taj model 2013. preuzela i primenila republička vlada.

- Svako jednokratno davanje je vid odgovorne socijalne politike da se ljudima pomogne kada god je moguće i kada za to ima sredstava u državnoj i blagajnima lokalnim samouprava - dodaje Krkobabić.

- Pitanja u vezi sa socijalno-ekonomskim položajem penzijama i najstarijih su veoma važna, jer je reč o gotovo četvrtini stanovništa Srbije. Zbog toga u definisanju održivih rešenja moraju aktivno da učestvuju predstavnici vlasti, ali i opozicije, reprezentanvih udruženja i sindikata, nevladinog, civilnog sekotra, uz obavezno učešće stručne javnosti - zaključuje prvi čovek PUPS-a.

Fond PIO se sve manje oslanja na državnu kasu

- Dug je to put! Valja podsetiti na 1993. i hiperinflaciju, kada su samo "najbrži" penzioneri mogli za celu penziju da kupe kutiju čaja, zatim 1994. (24. januara) kada je izvršena denominacija dinara i kada su svi dinarski računi banaka, preduzeća, pa i PIO fonda bili - nula, pa do danas kada, konačno, najavljujemo da će penzije pratiti rast zarada. A Fond PIO se sve manje oslanja na državnu kasu.

(Kurir.rs/Pink.rs)