Po­je­di­ni sta­na­ri no­voi­me­no­va­ne Uli­ce Ma­ri­no­sa Ri­cu­di­sa sma­tra­ju da je on tre­ba­lo da do­bi­je ne­ku ve­ću uli­cu i tra­že da se vra­ti sta­ri na­ziv da ne bi me­nja­li do­ku­men­ta i pla­ća­li za to

Sta­na­ri sle­pog so­ka­če­ta u Ni­šu, ko­je ne­dav­no i zva­ni­č­no do­bi­lo ta­blu sa ime­nom ka­pe­ta­na gr­č­ke rat­ne mor­na­ri­ce Ma­ri­no­sa Ri­cu­di­sa, ko­ji je od­bio da uče­stvu­je u NA­TO agre­si­ji na SR Ju­go­sla­vi­ju 1999. go­di­ne, po­de­lje­ni su u mi­šlje­nju da li je to tre­ba­lo da se ura­di.

Ini­ci­ja­ti­va da mu Ni­šli­je za­hva­le usvo­je­na je pro­šle go­di­ne, ka­da je Sku­p­šti­na gra­da prei­me­no­va­la još sto­ti­nak so­ka­ka. So­ka­če o kom pi­še­mo je pri­laz u Uli­cu To­do­ra Mi­lo­va­no­vi­ća, ne­ka­da­šnjeg gra­do­na­če­l­ni­ka Ni­ša i bor­ca za oslo­bo­đe­nje gra­da od Tu­ra­ka. I vi­še ni­je deo te uli­ce, već ima no­vo ime.

Du­ši­ca Mu­sta­fić, či­ja je adre­sa sa­da Ma­ri­no­sa Ri­cu­di­sa 22, ka­že da je za­do­vo­lj­na, jer je Ri­cu­dis vr­lo hra­bro pos­tu­pio u te­škim vre­me­ni­ma po Sr­bi­ju.

Po nje­mu se zo­ve so­ka­če

Ma­ri­nos Ricudis: Ne mo­gu na­pa­da­ti pra­vo­slav­nu braću

  • Ro­đen je 1968. go­di­ne u Pireju
  • lOn je 1999. go­di­ne kao ka­pe­tan i ko­man­dant gr­č­kog vo­j­nog bro­da sti­gao u Ja­dran­sko mo­re, ali je od­bio da dej­stvu­je u ak­ci­ji NA­TO sna­ga pro­tiv SRJ re­ka­v­ši da kao pra­vo­sla­vac ne mo­že da uče­stvu­je u na­pa­du na brat­ski narod
  • Zbog od­bi­ja­nja da izvr­ši na­re­đe­nje Ri­cu­di­su je su­đe­no pred vo­j­nim sudom
  • Sto­ti­ne Gr­ka je do­la­zi­lo ispred su­da da bi ga po­zdra­vi­lo u tre­nu­t­ku ka­da ga je vo­j­na po­li­ci­ja uvo­di­la ili izvo­di­la iz sudnice
  • Vo­j­ni sud u Pi­re­ju ga je osu­dio 21. apri­la 1999. go­di­ne na dve i po go­di­ne zatvora
  • Sve­ti ar­hi­je­rej­ski si­nod SPC je odli­ko­vao Ri­cu­di­sa, na pred­log pa­tri­ja­r­ha sr­p­skog Iri­ne­ja. Na sve­ča­nos­ti u zgra­di Pa­tri­ja­r­ši­je 23. ja­nua­ra 2018. uru­čen mu je Or­den Sve­tog Ca­ra Konstantina
  • Na Do­r­ćo­lu pos­to­ji mu­ral sa li­kom ka­pe­ta­na Ri­cu­di­sa i nje­go­vim re­či­ma da kao pra­vo­sla­vac ne mo­že uče­stvo­va­ti u na­pa­du na brat­ski narod

Propatio

- U pr­vom tre­nu­t­ku ni­sam zna­la ko je to, ali ka­da sam po­gle­da­la na in­te­r­ne­tu šta je čo­vek sve ura­dio i ko­li­ko je ka­sni­je pro­pa­tio zbog to­ga, ni­sam mo­gla da se ne slo­žim s tim da na­ša ma­la uli­ca do­bi­je na­ziv po hra­brom Gr­ku. On­da mi je baš bi­lo dra­go. Ri­cu­dis je od­bio da bo­m­ba­r­du­je Sr­bi­ju i po­sle te či­nje­ni­ce zai­sta se ne­ma šta ni do­da­ti ni odu­ze­ti - ka­že ova ba­ka dok ču­va unu­ka u dvo­ri­štu.

Za­hval­nost

Ži­vot ima mno­go puteva

l Ve­st da mu je Niš odao po­ča­st sti­gla je i do Ri­cu­di­sa, ko­ji je na svom Fej­s­buk pro­fi­lu obja­vio sli­ku ta­ble sa svo­jim ime­nom i ći­ri­li­com na­pi­sao: „Ži­vot ima mno­go pu­te­va“.

U so­ka­če­tu ima i na­pu­šte­nih ku­ća, jed­na zgra­da, ali u ve­ći­ni su sta­re ni­ške ku­će. U jed­noj od njih, na po­če­t­ku uli­ce, ži­vi pro­fe­so­r­ka mu­zi­č­kog ko­ja ni­je že­le­la da joj se po­me­ne ime. Ona ka­že da je prei­me­no­va­nje oba­vlje­no pre­ko no­ći. - Mi smo bi­li pri­laz Uli­ce To­do­ra Mi­lo­va­no­vi­ća, čo­ve­ka ko­ji je sve dao da Niš ima slo­bo­du.

I ta­man po­sla da smo pro­tiv ge­sta Ma­ri­no­sa Ri­cu­di­sa. Na­pro­tiv, to je hra­bar čin, ali o to­me nas ni­ko ni­je oba­ve­stio. Sa­mo su do­šli je­dan dan i za­ka­či­li ta­ble. Taj Grk je tre­ba­lo da do­bi­je ne­ku ve­ću, lep­šu uli­cu, a ne naš so­kak kroz ko­ji ni­ko ne pro­la­zi, sem ko sta­nu­je tu. Mi smo na­pi­sa­li pi­smo, ko­je je po­sla­to vla­sti­ma, da vra­te sta­ri na­ziv uli­ce ka­ko ne bi­smo sa­da me­nja­li sva do­ku­men­ta i još pla­ća­li za to.

Ćute

Osta­li s ko­ji­ma smo raz­go­va­ra­li ni­su ta­ko­đe že­le­li da se fo­to­gra­fi­šu, ali ni da jav­no obe­lo­da­ne svoj stav. Svi su nam sa­mo re­kli da zna­ju ko je Ri­cu­dis i šta je on uči­nio.

Ma­r­ko Smiljković