VIRUSOLOG ANA BANKO OCENJUJE KOLIKO ĆE EPIDEMIJA TRAJATI: Imunitet pada 6 meseci nakon vakcinacije, evo kada stiže pad zaraženih

Nedovoljan obuhvat vakcinacije, evolucija virusa i stil života su ključni faktori zašto u Srbiji ponovo imamo porast broja obolelih od kovida 19, navodi dr Ana Banko, virusolog. Ističe da su istraživanja pokazala da imunitet vakcinisanih a i onih koji su preležali virus opada nakon šest meseci, ali i da dve do tri nedelje nakon treće doze počinje nagli pad broja novozaraženih. Ocenjuje da će epidemija dugo trajati jer novi sojevi probijaju zaštitu.

Ističe da to što imunitet ne traje dugo, ipak ne sme i ne treba da nas obeshrabri i da mi moramo da radimo na tome da povećamo obuhvat vakcinacije.

Nekoliko ključnih razloga za porast broja obolelih

- Nekoliko ključnih razloga je za porast broja obolelih u Srbiji i zašto opet imamo talase. Vakcinacija kao takva ne sme da nas obeshrabri jer činjenica jeste da obuhvat vakcinacije mora da bude mnogo veći jer imunitet nakon preležane koronavirusne infekcije nije dugotrajan i to je u stvari najveći problem zašto i oni koji su prirodno preležali infekciju ponovo je dobijaju, a to se ovde dešava i sa vakcinisanim - objašnjava Banko.

Dodaje da su sve one zemlje, pa i Izrael, koje su na početku ove godine vakcinisale veliki deo svog stanovništva i imale tu prednost u odnosu na druge, praktično zastali na tom putu na nekih 50 ili 60 odsto.

- Izrael nije dostigao obuhvat vakcinacije koji je neophodan, a drugo - imunitet je tokom leta počeo da opada. Dakle to je prvi i osnovni razlog zašto će pandemija dugo da traje - objašnjava Banko.

Delta soj probija imunitet

Drugi razlog, zašto u Srbiji imamo porast broja obolelih, jeste taj što se virus menja i u ovom trenutku delta soj, koji je dominantan, probija taj imunitet.

- To znači da će oni koji su vakcinisani i oni koji su prirodno preležali infekciju moći da se zaraze. Oni neće teško oboleti ako još imaju imunitet, ali će biti dalji prenosioci. Vakcinisana osoba će dalje prenositi virus, zbog čega je ovo jedan nezaustavljiv proces u ovom trenutku. I nama nije više cilj vakcinacijom da potpuno eliminišemo virus već nam je cilj da ne dolazi do teških kliničkih slika i fatalnih smrtnih ishoda - objašnjava Banko.

Preventivne mere se nedovoljno poštuju i mi, kako kaže, moramo da promenimo način ponašanja.

- Ako se ponašamo kao da virus ne postoji, ako ga ignorišemo, to ga zapravo neće eliminisati. Dakle, ignorisanje neće ispisati virus iz ove istorije - ističe Banko.

Stil života će uticati na epidemijsku situaciju

Ističe da se će na to kakvu situaciju sa korona virusom ćemo imati uticati i stil života.

- Ako nosimo maske, ako smo vakcinisani mi zaista možemo relativno normalno da funkcionišemo. Treba da nam primer budu zemlje sa velikim obuhvatom vakcinacije - Malta, Portugalija, Španija, Islandu i Danska, vidimo da tamo nema eksponencijalnog rasta broja zaraženih - objašnjava Banko.

U bolnicama najviše nevakcinisanih

Navodi da je u bolnicama u ovom trenutku najviše nevakcinisanih i među mlađom populacijom i onih starijih koji nisu primili treću dozu.

- Nije kasno za naredne talase da imunizacija u masovnom obliku počne sada. Ona je u ovom trenutku kasna za sve one živote koji su, nažalost, izgubljeni među mladima zato što nisu vakcinisani. Dakle, nije kasno za sve naredne talase da ta imunizacija krene u ovom trenutku - poručila je Banko.

(Kurir.rs/RTS)