DR MARJANA VUKIĆEVIĆ ZA KURIR: Svaki deseti sa šlogom ima koronu i nije vakcinisan!

Svaki deseti naš pacijent ima i kovid i moždani udar, a skoro svi kovid pacijenti su nevakcinisani. Uglavnom je reč o teškim moždanim udarima, koji udruženi s kovidom ostavljaju težak invaliditet, kaže u intervjuu za Kurir neurologinja prim. dr sci. med. Marjana Vukićević, v. d. direktorka bolnice Sveti Sava.

Kakvi su to šlogovi s koronom i jesu li svi životno ugroženi?

- Najčešće su to teški moždani udari, a pacijenti su životno ugroženi. Zamislite moždani udar gde mozak trpi, pre svega, zbog samog zapušenja krvnog suda, a onda imamo još i problem s kiseonikom koji se doprema jer su pacijentu pluća oštećena usled kovida. Kod tih pacijenata imamo duplu štetu, vrlo su teški, ali se borimo. Imamo kompletnu opremu, adekvatan kadar koji je naučio da se bori s obe bolesti.

Imate li intubiranih, na respiratoru?

- Trenutno je dvoje intubirano, a dvoje na neinvazivnoj ventilaciji, dok je većina na kiseoniku. Ovi što su na respiratoru su najteži, ali i njih uspemo da skinemo s mašine i da ih, kada postanu negativni, pošaljemo na rehabilitaciju.

Imali ste i smrtnih slučajeva.

- Nažalost, i smrtnih slučajeva, jer su to teški moždani udari s ozbiljnim komplikacijama kovid infekcije. I to ne štedi nikoga, imali smo sada i pacijenta od 42 godine koji je preminuo zbog kombinacije kovida i moždanog udara.

Koje posledice najčešće ostaju?

- To su pacijenti koji bi najverovatnije zbog neadekvatne terapije i prevencije moždanog udara imali šlog i bez korone, ali je ona samo pospešila da bude baš sada i da bude težak, pa ostaju invalidi. I nakon rehabilitacije zahtevaju negu.

Koji su to, konkretno, invaliditeti?

- Obično je oduzeta jedna polovina tela, polovina tih pacijenata ima poremećaj govora. Za tog pacijenta neophodna je briga osobe u kući ili neka stručna nega.

Jesu li to najčešće pacijenti koji ranije nisu imali šlogove?

- Imali smo i pacijenata kod kojih je sada ponovljen moždani udar. Teško možemo isključivo kovid okriviti za nastajanje moždanog udara. Moramo da isključimo sve ostale uzroke, pa onda da optužimo kovid da je inicijator. Ali definitivno se zna da kovid remeti koagulaciju krvi, odnosno kod pacijenata koji već imaju neki rizik pospešuje nastanak moždanog udara.

I tu dolazimo do vrlo značajne uloge vakcina?

- Naravno, vakcinu treba da dobiju svi pacijenti u riziku, jer na taj način barem nisu u riziku od teških simptoma kovida. Lakše nam je da lečimo pacijente ako nemaju još i koronu. Pokušali smo trombektomiju, tj. izvlačenje tromba kod pacijenata sa kovidom, ali, i pored završene intervencije, bilo mu je loše posle toga upravo zbog komplikacija kovida.

Odnedavno imate i angiosalu?

- Da, radimo i kovid i nekovid pacijente u njoj. U poslednjih 20 godina se mnogo uradilo u lečenju moždanog udara, ali je i dalje faktor vreme najbitniji i to prepoznavanje simptoma moždana udara. Ako pacijent dođe na vreme, u prva četiri i po sata, može da dobije intravensku terapiju koja razbija tromb. Međutim, kod velikih trombova, kada su zapušeni veliki krvni sudovi, neophodno je pacijenta uvesti u angiosalu, u kojoj se pomoću katetera, znači venskim putem, dođe do zapušenog krvnog suda u mozgu, izvuče se taj tromb i oslobodi krvni sud za dotok krvi u tkivo koje je trpelo usled nedostatka kiseonika i hrane i sada se vratilo u život. Angiosala produžava mogućnost da se reši lečenje i tu je najduže vreme osam sati. Ovo je savremena metoda, imamo dobru ekipu, najbolji aparat u regionu i najbitnije je da pacijenti prepoznaju da je udar tu.

Šta to konkretno treba da prepoznaju?

- Osnovno je da primete poremećaj govora, da im jezik zapliće, da ne mogu da nađu adekvatnu reč, da se lice iskrivilo, da je utrnula jedna polovina tela, oslabila ruka i noga, ponekad je ruka samo nespretna. I da te simptome, iako prođu, ne negiraju, nego da dođu na pregled, da im se vide krvni sudovi. Vrlo često ti prolazni simptomi znaju da se ponove u mnogo težem obliku i da budu definitivni.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić