ISPOVEST LOTO-MILIONERA IZ OSTRUŽNICE! Milanu su pare UPROPASTILE porodicu i život: Neka sila GONILA me da potrošim SVE!

Milioni od Loto premije mnoge su usrećili na počerku milionerske karijere. Ipak, širom sveta stižu priče o tragedijama koje su ih zadesile samo nekoliko godina posle binga koji ih je lansirao u svet bogataša! Slično je i kod nas, za ono malo dobitnika kojima smo saznali ime, jer je velika većina ostala anonimna!

Milan P. (52) iz sela u blizini Ostružnice jedan je od onih koji je dobio više od pola miliona evra na lutriji pre nekoliko godina i za Mondo je otkrio na šta je potrošio novac, da li je to zaista takva sreća kao što mnogi misle i da li je nešto od te vrtoglave cifre ostalo.

I RANIJE VOLEO DA SE KOCKA

Milan P. iz Ostružnice koji se ranije bavio prodajom poljoprivrednih mašina, oženjen je, ima dvoje dece i unuke, ispričao je kako je otkrio da je on srećni dobitnik.

"Nisam ništa predosetio, računao ili sanjao brojeve, niti izmišljao metode. Uvek sam voleo da kockam iz zabave, ali nikada nisam dobio toliku sumu. To je istovremeno trenutak sreće i straha kada sam saznao za dobitak. Bio sam ponosan, znao sam da sa tim parama mogu da obezbedim decu i unuke. Ali, sve vreme mislim da će mi neko reći da je sve šala, da nisam dobitnik. To se nije desilo. Kada sam video novac na svom računu, to je neverovatan osećaj. Još neverovatnije jeste što je sve došlo tako s neba", kaže MIlan P.

Kada je saopštio ukućanima, dogovorili su se da nikome ne govore za dobitak, dok se ne utvrdi kako će se novac potrošiti. Ipak, kako kaže, ta tajna nije dugo opstala.

"Teško je ćutati o nečemu takvom. Svi čuju da je bio neki dobitak, pa povežu. Još ako skontaju da vas nigde nema tih dana, to je onda to. Svi smo odmah bili u nekom grču, imamo tajnu, ne smeš ni sa kim ni radost da podeliš, a ne možeš ni da ćutiš, kada svi znaju. Žena je imala svoje ideje, sin je mislio da sve treba da se uloži u neki novi posao za koji mi nikada nismo čuli i ništa ne znamo, snajka je mislila da sve treba da se ostavi unucima, opšti haos. Ljutili su se što sam mislio da ja treba da odlučim", kaže Milan P.

SVI SU HTELI DA SE OVAJDE

U početku smo se svi stiskali, ali brzo smo počeli da trošimo. Odjednom nam je trebalo sve, i mašine, i odvojena kuća, i stan u Beogradu, i svakom svoja kola, kaže naš sagovornik.

"Kada se po selu saznalo ko je dobitnik, svi su počeli da nas gledaju drugačije. Video sam da se niko ne raduje, već te samo gledaju nekako drugačije. Ako ih častiš i kupiš pivo, krenu da ti pričaju svoju muku, ne bi li im pomogao više. Neki su pitali za pomoć, neki su hteli da savetuju, ali svi su hteli da se ovajde. Prija ti kada se nepoznati ljudi raspituju, kada te ljudi gledaju, okreću se za tobom, ali brzo shvatiš da to nije dobro", kaže naš sagovornik.

DECA NISU HTELA DA RADE, SAMO DA ŠEFUJU

Kako kaže, on je hteo sve da nadoknadi, da "bude gospodin", da može da kupi sve što želi. To je najpre bio novi automobil, garderoba i nekretine.

"Kao da me neka sila gonila da se toga oslobađam, jer sam znao da je palo sa neba. Ulagao sam ja novac i u poslove sa nekim mesarama i poljoprivrednicima, ali tu je došlo do lošeg kalkulisanja. Stavljao sam nešto u banku na štednju, ali su to deca sve pokupila. Ništa nisu htela da rade, samo da šefuju. Ja sam to video ali nisam smeo ništa da kažem, odmah se posvađamo. Žena je znala da imam neku drugu sa strane, počelo je da joj smeta što i tu idu pare", kaže Milan P.

NISAM JA BIZNISMEN NI EKONOMISTA

Nije umeo da raspolaže tako velikim parama i znao je da će mu razni "rođaci i prijatelji" doći glave. Kada ga pitaju kako je uspeo da proćerda tolike pare, pokušava da objasnim da "ne postoji bogatstvo koje ne može da se potroši", kaže on.

"Znam da me mnogi u selu nisu voleli, da su mislili da sam kockar i neradnik. Hteo sam da im pokažem da nije tako, da živim dobro, da sam nešto uspeo. Kupovao sam odela za koja nikada nisam čuo, samo zato što su skupa. Ali, sve to nije strašno, treba čovek i to da doživi. Glavni problem je što sam počeo mnogo da se kockam i to je počelo da utiče na moju porodicu. Kao da sam hteo da zaboravim da na odgovornost, jer šta god uradim sa parama, neko će da me krivi. Ja nisam neki biznismen, ekonomista, pa da znam šta je najbolje", kaže Milan P.

KAKO DOŠLO, TAKO OTIŠLO

Kako kaže, bilo je ljudi kojima je pomogao, ali na "jednog kome pruži pomoć dolazilo je njih petoro sa tužnom pričom", pa se naljute ako ne dobiju to što su tražili.

"Ima mnogo ljudi koji misle da sam zaslužio tu nesreću, ali ja ništa loše nisam uradio, nisam nikome ukrao, pošteno sam dobio pare. Dao sam crkvi jedan deo para i od tada mi je lakše. Sve je krenulo da se topi i nestaje velikom brzinom. Sve u svemu, novac nam je trajao dve godine. Sada nismo potpuno bankrotirali, ali nema novca kako je bilo. Može da se kaže da smo tamo gde smo bili na početku. Kako došlo, tako i otišlo. Kada smo se malo rasteretili, mislim da su nam odnosi u porodici popravili".

IMA I DRUGAČIJIH PRIČA

Ipak, da su iskustva nakon dobijanja na lutriji različita potvrđuju slučajevi Beograđanke M.A. koja je dobila kola i stan na lotou pre nekoliko godina i kako kaže, njena porodica i ona nastavili su da žive sasvim običnim životom.

"Kada smo dobili novac, oko 300.000 evra, deca nisu ni znala. Prvo smo platiili dugove koje smo imali, a zatim kupili nova kola, jedna za nas četvoro. Zatim smo sinu koji studira stomatologiju kupili stan. Najveći deo novca će otići na njegovo školovanje. Nismo želeli ništa da menjamo, da kupujemo skupe stvari, samo da olakšamo sebi život i tako je i bilo. To gledamo kao poklon. Znamo da su to pare veće nego što svi zaradimo za dve godine", kaže za Mondo Beograđanka M.A.

DALI NOVAC NA NAJVAŽNIJE

Prema njenim rečima, najvažnije za svakoga kome se desi ta sreća da dobije veliki novac, jeste da ne misli da je to bogatstvo kome nema kraja i da su time svi problemi rešeni.

"Mi smo bili svesni šta je za nas najvažnije, a to je obezbeđivanje krova nad glavom i školovanje. Nismo ni od koga krili koliko smo dobili i na šta smo dali pare. Mnogi su nas pitali zašto nismo otišli na putovanja po svetu, prijateljice su imale spisak tretmana koje bi uradile sa tim novcem. To je možda u redu za nekoga ko to zarađuje i ima svakodnevni priliv, kod nas to nije bio slučaj, bili smo toga svesni i dali smo novac za najvažnije stvari", kaže M.A.

(Kurir.rs / Mondo)