U slučaju Srbije i mnogih drugih država iz regiona pitanje demografije i nataliteta je pitanje života i smrti, odnosno opstanka, ozbiljna je poruka koju je juče uputio predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Četvrtom demografskom samitu u Budimpešti.

On je istakao da je naša zemlja na osnovu mađarskog primera uvela mnogo mera kako bismo mlade ljude motivisali da imaju decu, a sagovornici Kurir ističu da bi dodatne olakšice kao što su jeftini stanovi, fleksibilno radno vreme za roditelje, besplatni servisi na nivou lokalne zajednice, mogli dodatno postaći mlade parove da se lakše odluče za roditeljstvo, te da se smanji negativan trend depopulacije.

screenshot-5.jpg
Tv Pink Printskrin 

- Pitanje demografije i nataliteta će uskoro postati najvažnije političko pitanje. U Srbiji se već vide neki rezultati mera i računamo da ćemo uskoro videti i veće, ali, naravno, ovo nisu mere koje od danas do sutra pokazuju rezultate - rekao je Vučić, koji je bio glavni govornik na prvom panelu Samita, na kojem su učestvovali i nekadašnji potpredsednik SAD Majkl Pens, premijer Slovenije Janez Janša i premijer Poljske Mateuš Moravjecki.

Vučić je ukazao i na negativan trend u svetu - da je prosto nepristojno pričati o svojoj deci i porodici.

- Više lajkova dobije recimo slika s kućnim ljubimcem, a ja, inače, životinje obožavam, nego sa bebom. Danas je nekulturno govoriti o deci, porodici i porodičnim vrednostima, možete nekoga da povredite, ali je vrlo kulturno da pričamo o tome kako smo frizirali kućnog ljubimca. Žao mi je što idemo u tom pravcu.

Najavio juče da će u narednih mesec dana država objaviti nove mere natalitetne i demografske politike.

loznica--podrsska-za-vantelesnu-oplodnju.jpg
T.Ilić 

Prošle godine u Srbiji je rođeno svega 61.692 bebe, što je najmanji broj novorođenčadi od 1900. godine. Ozbiljan pad nataliteta beleže i zemlje u regionu, zbog čega je Mađarska uvela niz podsticaja za porodice kao što su slobađanje od poreza za majke četvoro i više dece, subvencionisani stambeni krediti koje parovi ne moraju da vrate ako dobiju treće dete, naknada u iznosu pune plate tokom porodiljskog odsustva i mogućnost bolovanja za bake i deke koji čuvaju decu.

111584-210923.01-38-03-23.still010.jpg
Kurir Televizija 

Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) rekao je za Kurir televiziju da je kriza obnavljanja populacije svetski fenomen, ali da postoje neke mere koje bi u Srbiji mogle pomoći:

- Vredelo bi da se novčana pomoć daje odjednom kako bi se na taj način mogla rešavati neka vitalna pitanja. Jedan pravac je direktno materijalno stimulisanje, tu su i jeftini stanovi za mlade bračne parove, ono što su Mađari uradili dalo je dobre rezultate. Tu je i fiskalna relaksacija, usklađivanje rada za roditelje u smislu fleksibalnosti radnog vremena... - navodi Kovačević. Finansijska pomoć je vrlo važna, ali je, sa druge strane, jako bitno da porodice imaju i sistemsku podršku kada je u pitanju zdravstveni sistem, obrazovanje i socijalni program, kaže za Kurir Gordana Plemić iz udruženja "Roditelj": - Bitna je celokupna klima - da mame kada se vrate sa odsustva znaju da neće ostati bez posla ili biti prebačene na slabije plaćene poslove, da znaju da će njihova deca imati kvalitetnu zdravstvenu negu i obrazovanje.

Slavica Đukić Dejanović

Slavica Đukić Dejanović, neuropsihijatar i savetnica premijerke Ane Brnabić kaže za Kurir da je mađarski model dobar jer stimuliše porodicu kao celinu, a da se i u Srbiji još od 2016. krenulo sa intenzivnim radom na poboljšanju nataliteta.

foto: Zorana Jevtić

- Naš zakon o finansijskoj podršci porodici je izvanredan. Prvi put je ženama poljopriverdnicama omogućio da imaju ista da njihove finansije u pogledu odsustva zbog porodiljskog ili nege deteta budu identične kao kod stalno zaposlenih žena. Jako je bitna i finansijska podrška koja se daje za svako treće i četvrto dete, kao i niz drugih mera, ali i uloga lokalnih samouprava. Međutim, jako je značajna uloga i lokalne samouprave koje već imaju na razne načine pomažu porodice. Dodatno, mogli bi da organizuju još neke dodatne servisi koji bi pomogli višečlanim pordoicama u smislu prevoza dece do škole i obdaništa, formiranje servisa za pranje i peglanje veša... Treba učiniti sve što je moguće kako bi se smanjila psihološka cena roditeljstva - navodi Dejanovićeva.

ČINJENICE

Ovako je u Mađarskoj

foto: Shutterstock

- Supružnicima se daje mogućnost da podignu beskamatni kredit do 30.000 evra, pod uslovom da ona nema manje od 18, niti više od 40 godina, a jedno od njih je u radnom odnosu bar tri godine ili ima studentski indeks

- Ukoliko u roku od pet godina dobiju bebu naredne rate se odlažu za tri godine, ako im se zatim rodi i druga beba grejs period se ponavlja i dug smanjuje za 30 odsto, a ukoliko dobiju i treće dete ostatak rata se briše

- Za one koje imaju troje i više dece nudi se bespovratno oko 7.000 evra za nabavku novog automobila od najmanje sedam sedišta

- Bake i deke, ukoliko su i dalje u radnom odnosu, mogu da uzmu "porodiljsko" bolovanje i čuvaju unuke zaposlenih roditelja

- Majkama, koje su na svet donele bar četiri bebe, do kraja života se briše porez na lični dohodak

- Vantelesna oplodnja je besplatna za sve parove koji imaju problema sa začećem

- Zarade koje majke primaju za porodiljsko odsustvo izjednačene su sa iznosom plate koju su primale

ČINJENICE

Trenutne mere u Srbiji

foto: B.R.

- Prvo dete - 100.000 dinara, isplaćuje se jednokratno

- Svaka nezaposlena porodilja za prvo dete ima pravo na novčanu pomoc od 100.000 dinara od države, bez obzira na to na kojoj opštini živi

- Drugo dete - 240.000 dinara, isplaćuje se u 24 jednake mesečne rate po 10.000 dinara

- Treće dete - 1.440.000 dinara, isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata po 12.000 dinara

- Četvrto dete - 2.160.000 dinara, isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata po 18.000 dinara

- Ženama poljoprivrednicama dato je pravo na naknadu po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta

- Naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva ostvaruju i žene koje imaju zaključen ugovor o radu

- Naknada za porodiljsko odsustvo ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene na dan otpočinjanja odsustva

(Kurir.rs/Ružica Kantar)