MOJI SNOVI ZAVRŠIŠE NA ULICI Milan iz Beograda pod stare dane postao beskućnik DOŽIVEO SAM DA MI SIN KAŽE DA ME NE POZNAJE (VIDEO)

Pored njih prolazimo. Vidimo ih, a ne vidimo! Okrenemo glavu, ponekad se sažalimo na starije ili decu, damo im novac u ruke, ali to nije rešenje! Beskućnike je sistem prepoznao i postali su vidljivi. Njihove životne priče kako su ostali bez krova na glavom liče jedna na drugu.

A za bolje je znao. Milan je rođen u Beogradu. Školovao se i radio u glavnom gradu i živeo normalan život.

- Radio sam gde sam stigao i kako sam mogao da bih prehranio sebe. Imao sam porodicu - dodaje Milan.

Porodica se brzo raspala i za to krivi sebe. Najviše žali što mu je jedini sin završio u hraniteljskoj porodici.

- Žena koja ga je primila u hraniteljsku porodicu rekla mu je: "Pogledaj ko ti je došao", a ja sam doživeo da mi sin od sedam godina kaže: "Ja ovog čiku ne poznajem" - rekao je Milan.

Milan uspeva da vrati život na pravi kolosek, ali ne zadugo.

- Jednog lepog dana napravim veliko krivično delo, zbog novca, ništa drugo i odlazim u zatvor. U zatvoru dobijam tužbu za iseljenje - priča Milan.

Od tada kola opet kreću nizbrdo.

- U početku su mi pomagali prijatelji, poznanici, čak i neke mušterije koje su znale da ja imam normalan život. Trenutno imam samo jednog prijatelja iz mladosti i jednog koji je porodični kum - govori Milan.

Svoje životne potrebe, kad nije na ulici, zadovoljava u dnevnom prihvatnom centru u Solunskoj ulici. Pomoć nalazi i u Centru za socijalni rad. Umesto u toplom krevetu noći zna da provede u hladnom podrumu, ali i u autobusu.

- Onda se zavučem u neki autobus, pošto imam povlasticu, i gledam linije koje su po sat vremena, kao što su 17, 88... Zavučem se i odremam u autobusu - iskren je Milan.

Beskućnici su ljudi koji su u jednom trenutku svog života doživeli pad i nažalost nisu uspeli da se snađu i završili su na ulici odnosno počeli su živeti život nedostojan čoveku. Imaju još jedno zajedničko obeležje. Beskućnici su ljudi koji nemaju nikoga svog kom se uvek mogu vratiti.

- Logika mi je uvek bila: "Ako možeš pomozi, ako ne možeš, skloni se". Nisam štedeo novac za sutra. Mnogi ne znaju da sam ja beskućnik! Mnogi - izjavio je Milan.

Beskućnici su za sistem postali vidljivi, time imaju i više prava, ali se i radi na boljoj integraciji beskućnicka u društvu.

Kad vidite Milana na ulici, ne okrećite glavu, isti je kao i mi svi, samo su mu snovi, spletom nesrećnih okolnosti, završili na ulici.

(Kurir.rs/Pink)