VAKCINACIJA, A NE RASTRIKTIVNE MERE: Imunitet na virus možemo da stvorimo na dva načina, izaberite onaj lakši

Krizni štab je juče zasedao prvi put posle mesec dana, a praktično nije doneo nijednu odluku. U međuvremenu smo oborili negativni rekord sa više od 8.000 novozaraženih dnevno i opasno se približili najvećem dnevnom broju umrlih od kovida, ali nema novih protivepidemijskih mera.

Nažalost, prema najnovijim podacima, u poslednja 24 sata umrla je 51 osoba što je veoma blizu negativnog rekorda koji je zabeležen 4. decembra kada je preminulo 69 ljudi. Ako se ima u vidu da se nedeljni prosek novozaraženih kreće oko 7.000 novoobolelih dnevno postoji opravdan strah da će epidemiološka kriva koja iliustruje broj umrlih biti najviša do sad u Srbiji.

Ipak, bez obzira na to, Krizni štab je i juče ostao uzdržan od novih protivepidemioloških mera iako je medicinski deo tog tela zahtevao restriktivne mere odnosno 10 dana zabrane okupljanja, skraćenje radnog vremena ugostiteljskih objekata do 17 sati i kovid propusnice.

Brnabić: Mere bi dovele do toga da vakcinacija stane

Zašto nikakakva nova odluka nije doneta pokušala je da objasni premijerka Ana Brnabić.

- Razgovarali smo dugo o tome, ja i dalje smatram da bi ove mere dovele do toga da se svakako brže smanji broj zaraženih, ali bi takođe dovele do toga da ponovo stane imunizacija. Vakcinacija sada ide, jer su ljudi shvatili da je to jedini način za suzbijanje bolesti. Odlučili smo, uz to da bude jasno šta je tražio medicinski deo križnog štaba, složili smo se da nastavimo ovako kako je do sada, i da je glavna mera vakcinacija i samo vakcinacija - naglasila je Brnabić.

Kako je rekla, krajnja mera je samo i isključivo vakcinacija.

Kon: Rast broja novozaraženih mogu da smanje samo restrikcije

S druge strane, epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon izjavio je da je jasno da "ako gledamo šta trenutno može da uspori porast broja novozaraženih, to su restriktivne mere".

Doktor Kon je rekao da ne razume protivargument političkog dela Kriznog štaba i da ne može da ga objašnjava.

- Posebno ne razumem za kovid propusnice i neko drugi mora to da objašnjava - podvukao je dr Kon.

Epidemiolog je dodao da je vakcinacija najznačajnija mera i da ona mora da se podigne na 80 odsto, uz prethodno obavezno vakcinisanje zdravstvenih radnika i javnih službi.

Međutim, kako vakcinacija slabo napreduje već duže vreme velika je dilema da li samo sa tom merom možemo trenutno da se izborimo sa ovom pošasti?

"Do ozbiljnog pada novozaraženih neće doći pre kraja oktobra"

Anesteziolog u kovid bolnici "Dragiša Mišović" Predrag Stevanović ističe da iako svaki epidemiološki talas ima svoj rast i pad još nije trenutak kada će doći do spuštanja epidemiološke krive.

- Do ozbiljnog pada novozaraženih uz ovakav tempo vakcinacije neće doći pre kraja oktobra i zato smatram da moramo da upotrebimo sva oružja koja imamo u borbi protiv pandemije. To znači da moraju da se kontrolišu i postojeće mere kao što je nošenje maske u zatvorenom prostoru, ali i da se zatvorene određeni objekti u određeno vreme i uvedu kovid propusnice - naglašava Stevanović.

Kako kaže, vakcinacija se na jednostavan način može pospešiti.

- Neophodno je da se konačno zabrani da na televizijskim kanalima sa nacionalnom frekvencijom o vakcinaciji pričaju ljudi koji nisu iz struke. Ne mogu o vakcinama da govore opskurni likovi koji se od kovida leče čitajući internet. Odavno je dokazano da vakcina pomaže u borbi protiv korone i tu niko ne bi trebalo da ima dilemu - zaključuje Stevanović.

"Mnoge zemlje bile zatvorene mesecima pa ništa nisu uradile"

S druge strane, epidemiolog Tomislav Radulović veruje da nijedna mera ne može ni blizu biti efikasna kao vakcinacija.

- Imamo primer mnogih zemalja koje su mesecima bile zatvorene pa ništa nisu uradile to jest i dalje su imale veliki broj zaraženih. Osnovno oružje protiv korone je imunizacija nego ne znam zbog čega narod neće toliko da se vakciniše. Ne mogu da verujem da je antivakserski lobi toliko jak - apostrofira Radulović.

On donekle razume da tinejdžeri neće da se vakcinišu.

- Ali dal je moguće da ljudi od 30 godina neće da se vakcinišu pa sutradan završe u bolnici ili ne daj Bože na respiratoru. I vakcinisani se razboljevaju, ali to je samo onih 10 odsto što su nezaštićeni nakon vakcine ili stariji koji imaju i druge bolesti pa im imunološki odgovor nije dovoljno jak - podvlači Radulović.

Dva načina da steknemo imunitet na virus

Kako kaže, poseban problem je činjenica da kako vreme prolazi nastaju novi virus.

- Za prvobitni soj pričalo se da je potrebno 60 odsto vakcinisanih, a sada za delta soj neophodno je više od 80 odsto imunizovanih. Imunitet na virus možemo da stvorimo samo na dva načina: tako što ćemo se zaraziti i rizikovati teža obolenja ili daleko bilo smrt ili tako što ćemo se vakcinisati. Nevarovatno je da ljudi nemaju poverenje na kovid vakcine,a one izazivaju manje reakcije organizma nego vakcine koje se daju bebama i deci - zaključuje Radulović.

(Kurir.rs/Blic)