DEKA PAVLE PROSLAVIO 102. ROĐENDAN! Narodni heroj objašnjava: Za recept dugovečnosti ključna je RAKIJA, ali ima JOŠ SAVETA!

Narodni heroj Pavle Joksimović iz Ripnja iza sebe ima dva braka, troje dece i 10 čukununučadi, a za Kurir otkriva recept za dugovečnost

Pavle Joksimović minulog vikenda napunio je 102 godine i zvanično je najstariji čovek na opštini Voždovac!

Nasmejani deka hoda pomoću štapa, druži se, smeje, šeta. Živi u Ripnju, gde ga svi znaju, a tu je i rođen. Za Kurir je govorio o receptu za dugovečnost, ali i o svom teškom životu, ratu, staračkim danima. Dogodovština je imao mnogo za 102 godine, a kako i ne bi.

- Nikada nisam pušio. Svakog jutra pre doručka popijem jednu rakiju, a popodne pivo. To je sve. Otkad mi je druga žena umrla, pojeo sam 42 ovce, četiri jareta i 10 prasića. Neki kažu da meso ne valja, a ono je mene održalo. Tri obroka dnevno, i mnogo vode, to je najzdravije - kaže nasmejani deka, govoreći i o Avali, gde i sad ide da šeta.

- Avala mi je produžila život za 10 godina. Kad god je lepo vreme, idem tamo. Pre sam išao peške, sad moram autobusom jer već teže hodam, moram da nosim štap - ispričao je starac koji je u penziji već 42 godine. Radni vek je proveo u kuhinji Kluba poslanika.

Imao je Pavle dva braka. Obe žene je sahranio, a ima troje dece.

- Prva žena je bila sa mnom sedam godina, rodila mi je tri ćerke. Umrla je kad je imala samo 22 godine, i to od gladi. Tito je pokupio kukuruz, ona se od gladi razbolela. Treće dete nije mogla ni da doji - kaže deda Pavle i dodaje da je drugu ženu doveo posle, i da je ona živela 76 godina.

- S njom nisam imao dece. Ali najveća mi je sada želja da umrem pre svoje dece, jer su i one već zagazile u devetu deceniju - priča Pavle, koji ima i 10 čukununučadi.

Deka Pavle je narodni heroj i učesnik Narodnooslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu. Tokom tog rata prvo je bio, kako kaže, u četnicima, pa je prešao u partizane. Odlikovan je jer je zarobio jednog Nemca.

- Četnici su nas učili kako se ratuje, nisu davali da se gine. Partizani su drugačiji, oni te teraju na mitraljez: "Vataj žive, a nek pogine kol'ko pogine." Kad sam zarobio tog Nemca, komanda je bila da izdržimo napad, bili smo pod brdom. U jednom trenutku puška mi je bila pred očima. Nemac se krio u bunkeru od kamena. Istrgao sam mu pušku, zarobio ga, a kad smo ga pretresli, imao je dve bombe. Nisam se plašio jer za to nisam imao vremena - priseća se Pavle.

Kaže da sada svakog dana ustaje u sedam, a leže da spava posle Dnevnika. - Posle stote se mnogo toga promenilo. Sve sam slabiji, noge klecaju, ali volje imam. Popijem ujutru rakiju, kafu, prošetam, dremnem po podne, i družim se sa penzionerima, znatno mlađima od sebe - navodi Pavle. Hoće da se našali, da počasti. Za rođendan je častio društvo jagnjetinom, a mi smo mu poželeli da sledeći rođendan proslavi tako nasmejan kakav jeste.

Suzana Trajković